"Umesto Kiplinga, lektira 'Jure viče Poglavniče' - kako?"

“Tek što je zabeleženo, prijavljeno i procesuirano da veroučitelj decu u školi učio da je Srbima trebalo nabijati glave na kolce, a pojedine Hrvate streljati ili obesiti i baciti u najbližu septičku jamu, neka je učiteljica desetgodišnjacima odlučila da odabere školsku lektiru čije pesmice imaju stihove o paranju dečje utrobe, kopanju očiju i čupanju jezika užarenim klještima”, navodi se u komentaru novinarke "Jutarnjeg" Mirele Lilek.

Kako navodi, reč je o lektiri za četvrti razred osnovne škole – zbirci pesama Zvonimira Baloga “Pusi od krampusa”.

“Bila bi potrebna zaista temeljna provera ne bi li se utvrdilo ko je više skrenuo: a) onaj ko pesmu s nasilnim odstranjivanjem ljudskih organa odlučio da predloži u popis lektire za mališane; b) onaj ko je to odobrio ili c) onaj ko baš tu zbirku na kraju bira za čitanje deci sa spiska od ravno 25 ponuđenih autora među kojima su i Kastner, Kipling, Lindgren, tj ‘Emil i detektivi’, ‘Knjiga o džungli’ i ‘Pipi Duga Čarapa’”, ističe Lilekova.

Osim toga, ona navodi da je ta lektira “tek u konkurenciji za najgori mogući izbor lektira”.

“Klinci u šestim razredima čitaju po izboru pojedinih učitelja Stjepana Tomaša ‘Moj tata spava s anđelima - Mali ratni dnevnik’. Ni tu za kontekst nije potrebno izvlačenje, tek citiranje, od poglavlja ‘Jure i Bobo viču za dom spremni Poglavniče’, do poglavlja ‘Ples uz Čavoglave’ koje završava rečenicom ‘A uz Čavoglave te Juru i Bobu ne može se plesati, samo ratovati’”, navodi ona.

U tekstu se dalje ističe da “danas postoji to, a ranije ‘Jama’ Ivana Gorana Kovačića”, ali da tu nema mnogo prostora za poređenje “niti u smislu književne vrednosti, niti poruke – “Kovačićeva ‘Jama’ protest je protiv ratnog nasilja, Tomašev roman poziva na nasilje, a i ‘Jama’ se u nekadašnjoj školi čitala ipak višim uzrastima, ne desetogodišnjacima.”

Kako kaže, poslednjih godina je vidljiv veliki upliv politike u obrazovni proces, koji ide dotle da se pod političkom lupom gleda i najmanja promena u školstvu.

“Uvek može gore, naravno, ali nije li lepo znati da zbog nama malih propusta u iole normalnoj državi kreće smena odgovornih, bez obzira na to što su na poziciju stigli pre šest meseci. Uz ‘nismo to mi’ opravdanje, odgovornih nikad nema, kao ni promene”, zaključuje novinarka “Jutarnjeg”.