Pusićeva: Biće otvaranja poglavlja, ali i primedbi

Kako kaže, to se pre svega odnosi na obezbeđivanje udžbenika za hrvatsku i ostale manjine u Srbiji.

Ona u razgovoru za Tanjug kaže i da je uverena da sva otvorena pitanja između dve zemlje treba one same i da rešavaju, ali, kako kaže, "živi smo ljudi", pa se može ispostaviti da se neke stvari, poput udžbenika na jezicima manjina, mogu rešavati tako što će se iskoristiti pristupni proces.

To se čini baš onako, kaže, kako to Hrvatska namerava da čini kroz otvaranje poglavlja 25 i 26, u čemu insistira na udžbenicima za hrvatsku i ostale manjine u Srbiji.

Ona navodi da poglavlja o nauci, istraživanju i obrazovanju nisu smatrana komplikovanim, jer nema mnogo zajedničke pravne regulative u tim oblastima, ali da, što se Hrvatske tiče, pretpostavlja da je moguće osigurati te udžbenike i to upravo kroz proces pristupnih radnji.

Podsetila je, naime, da je, kada je bila potpredsednik hrvatske vlade, kada je i Aleksandar Vučić bio potpredsednik srpske vlade, definitivno dogovoreno da se to pitanje reši.

"To pitanje treba rešiti. Svi se dogovaraju, slažu da treba rešiti, ali nema solucije. To je naše bilateralno pitanje i na njemu bih jako insistirala. S druge strane, što se evropskih kriterijuma tiče, mislim da će biti otvaranja sa tim primedbama", istakla je Pusićeva.

Kaže, naime, da je uverena da je pitanje obrazovanja manjina na maternjem jeziku praktično važnije za Srbiju, a upitana da li bilateralni problemi treba da se rešavaju bilateralno, a ne kroz evropski pristupni proces, kaže da je načelno s tim saglasna.

Bilateralna pitanja treba da budemo u stanju da rešavamo bilateralno, kao i što za proces proširenja treba postoje kriterijumi koje svi moraju da ispune, poručila je.

"U praksi to nije tako, jer smo živi ljudi i situacije su žive, te svaka zemlja ima neku temu. Položaj nacionalnih manjina u Srbiji prvi su podigli Rumunija i Bugarsku, ali ovde su osetljiviji svi na Hrvatsku", konstatovala je počasna predsednica Hrvatske narodne stranke.

Kaže da koliko god se načelno zalažete za jedan princip, u stvarnom životu se to događa, jer, kako dodaje, ljudi počnu gledati sve relevantne teme.

"Donekle treba iskoristiti ono što se može rešiti kroz pristupni proces, jer neke stvari su prekomplikovane pa ih je nemoguće rešiti za vreme tog procesa. Neke bilateralne stvari su takve da se, iako nisu sastavni deo pregovora, mogu iskoristiti uslovi pregovora za njihovo rešavanje", objasnila je Pusićeva dodajući da je jedan primer pitanje udžbenika za manjine.

To, dodaje, nije komplikovano da ne može biti rešeno, pa time ne bi trebalo da bude deo pregovora, ali kada je već situacija takva, treba da se reši.

S druge strane pitanje granica, smatra suviše je komplikovano da bi se rešavalo u toku pregovaračkog procesa, to pitanje zahteva dugoročnije razgovore.

Podsetila je pri tome da neke države članice EU, koje su više decenije deo Unije, nisu do kraja rešile granično pitanje.

Što se pristupnih pregovora tiče, naglasila je da su poglavlja 23 i 24, koje je Srbija već otvorila, najkomplikovanija i da ostaju otvorena do kraja, jer se radi o pravosuđu i reformama u toj oblasti, a to je, primećuje, teško pitanje u svim državama jugoistočne Evrope.

Zato je njena poruka da treba iskoristiti proces pregovora da se "unormalizuje pravosuđe", jer će, kaže, posle tobiti teško.

Kada je reč o procesu proširenja EU, Pusićeva je priznala da su se okolnosti u Uniji jako promenile.

"Mi smo se šalili u Hrvatskoj kada smo kroz 12 godina procesa približavanja i pregovora govorili da će taman kada uđemo početi da se raspada EU. Mislili smo da je to neozbiljna šala, ali evo kakvo je sada stanje", rekla je dodajući da ne bi baš prihvatila ocenu da se EU raspada, ali da su okolnosti promenjene, to potvrđuje.

Naglasila je da je za države na Balkanu, koje imaju malo iskustva modernih država, evropski koncept koristan i upotrebljiv u smislu ubrzavanja izgradnje države.

"Što se vrednosti tiče moraćemo se malo više osloniti na vlastitu pamet i sposobnosti nego očekivati da nas neko pritisne sa strane da budemo normalni i civilizovani, kao što smo se nadali. Mislim da se, s obzirom na događaje u Evropi, ponovo veća odgovornost prebacuje na nas same", zaključila je Pusićeva.