Zaseda Unesko, Kosovo na dnevnom redu?

Prema saznanjima "Danasa", na preliminarnoj agendi na dnevnom redu bi mogao da se nađe i zahtev Kosova za članstvo koji je u ime Prištine podnela Albanija.

Zasedanje počinje sednicom Biroa Izvršnog saveta Uneska koji će u sredu razmatrati preliminarni dnevni red, ali će odluka o konačnim temama za raspravu biti doneta na prvoj plenarnoj sednici 12. oktobra, piše "Danas".

Da bi se zahtev Kosova našao na dnevnom redu potrebna je većina glasova Izvršnog saveta.

"Srbija će se usprotiviti stavljanju kosovskog zahteva na dnevni red, kao i članstvu Kosova u Uneskou", rekao je nedavno ministar spoljnih poslova Ivica Dačić.

On je rekao da su 32 zemlje od 58 članica Izvršnog saveta priznale Kosovo, a 26 nisu.

"To znači da nas čeka teška borba za zaštitu naših interesa. Svi u svetu sa kojima smo razgovarali u Unesko o našem kulturnom i verskom nasleđu na KiM, svi su saglasni sa našom argumentacijom, ali postoji velika razlika između verbalne saglasnosti i formalnog odlučivanja, imajući u vidu da su te zemlje priznale nezavisnost Kosova", kazao je Dačić.

Stav Beograda je da o tom zahtevu ne treba razgovarati dok se o tome ne bude reči u Briselu, jer smo se na samom početku dogovorili da to bude jedna od tema dijaloga, rekao je Dačić.

"Zbog toga smatramo da je štetno za dalji dijalog Beograda i Prištine da se o ovoj temi odlučuje na osnovu jednostranih poteza Prištine i na osnovu preglasavanja u Unesko", rekao je Dačić.

Priština navodno namerava da iskoristi mogućnost koja postoji u Ustavu Uneska da do članstva dođe preko odluke Generalne konferencije (predstavnici država-članica), a na preporuku Izvršnog saveta.

Za preporuku je potrebna prosta većina Izvršnog saveta a za odluku o prijemu dvotrećinska vecina prisutnih članica Generalne konferencije.

Ukoliko Priština dobije preporuku za Srbiju ne bi bilo dobro da veliki broj članica Generalne konferencije bude uzdržan jer se broje samo glasovi "za" i "protiv", što bi Kosovu moglo da omogući da do većine dođe sa relativno malim brojem glasova.

Zasedanje Generalne konferencije održava se do 3. do 18. oktobra.

Unesko broji 195 punopravnih i 8 pridruženih država članica, a Izvršni savet 58 članova (koje bira Generalna konferencija).

Dačić je rekao da formalno-pravno Kosovo nema pravo da bude članica Uneska, jer Ujedinjene nacije nisu dale takav predlog, dodajući i da su one odbile da podrže takav predlog Kosova.

"Suštinski, Kosovo ne ispunjava sve preduslove da može da postane članica Uneska zato što su objekti koji su pod svetskom kulturnom zaštitom, zaštitom Uneska na Kosovu, proglašeni da su u opasnosti i to od onih koji žele da budu članovi Uneska", rekao je Dačić.

Sve institucije Srbije angažovale su se u diplomatskoj ofanzivi da se spreči prijem Kosova u Unesko, od predsednika Srbije, vlade, Ministarstva spoljnih poslova do Srpske akademije nauka i umetnosti i Srpske pravoslavne crkve.

Prijem Kosova u Unesko (UNESCO) bila bi samouništavajuća odluka ove organizaje rekao je ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, dodajući da bi to bilo apsurdno kao i kada bi neko predložio da Islamska država postane članica UNESCO.

On je izjavio je da će Vlada Srbije zatražiti da Unesko ne glasa o prijemu Kosova dok se o pitanju zaštite imovine Srpske pravoslavne crkve sa Prištinom ne razgovara u Briselu.

Direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić je incijativu Prištine okarakterisao "vrhunskim cinizmom" i politički neodgovornu.

"Oni koji to danas traže su glavni vinovnici razaranja stotina srpskih svetinja na Kosovu. Mislim da je sama ideja da oni koji su izašli iz rata kao ratni komandanti pa se onda presvukli i postali političari danas traže da upravljaju i odlucuju o svetinjama koje su dok su bili u uniformama razarali - to je vrhunac cinizma i političke neodgovornosti", rekao je svojevremeno Đurić

Sinod SPC generalnom drektoru UNESKO-a Irini Bokovoj poručio da bi eventualno usvajanje zahteva Kosova za članstvom u toj svetskoj organizaciji imalo dalekosežne posledice za samo hrišćansko kulturno nasleđe i za perspektivu zajedničkog života Srba i Albanaca i drugih naroda na KiM u budućnosti.

U pismu Bokovoj, koje je potpisao patrijarh Irinej, Sinod podseća da su četiri objekta svetske kulturne baštine pod zaštitom UNESKO- na Kosovu i Metohiji upisana kao "srednjovekovni spomenici na Kosovu" svetinje Srpske pravoslavne crkve.

Pored njih, to se s pravom može kazati i za skoro sveukupno hrišćansko kulturno nasleđe na ovom tlu, od četvrtog, a osobito od srednjeg veka pa do danas, navedeno je u pismu Sinoda.