Dozvole za posete KiM preko oficira

Dozvole za posete srpskih zvaničnika Kosovu i Metohiji i kosovskih ostatku Srbije od 1. decembra više se neće dobijati preko posrednika Kancelarije EU u Beogradu i Prištini, nego će to direktno raditi oficiri za vezu. To je dogovoreno prošlog petka u Briselu na tehničkim pregovorima beogradskog i prištinskog tima.

Dejan Pavićević, beogradski oficir za vezu u Prištini, tvrdi za Danas da sve ovo ne znači prvi korak ka uspostavljanju diplomatskih odnosa sa Prištinom, kako ocenjuju pojedini diplomatski krugovi u Briselu. Pavićević kaže da je reč o „debirokratizaciji dosadašnje procedure iz 2009, kako bi se izbegle česte zabrane zvaničnicima Srbije da dolaze na Kosovo“. Pavićević objašnjava da, prema novoj proceduri, srpski zvaničnici više neće tražiti dozvolu, nego da će posete samo prijavljivati, zbog bezbednosnih razloga“.

Na pitanje čemu takva procedura, ako je KiM po Ustavu Srbije njen deo, Pavićević odgovara da od 1999. na Kosovu važi "poseban režim u skladu sa Rezolucijom 1244 SB UN“. Upitan zašto se Beograd onda ne obraća Unmiku nego Prištini, Pavićević kaže da su se „stvari u međuvremenu promenile“.

Prema njegovim rečima, prošlog petka u Briselu je dogovoreno i da se režim slobode kretanja, koji je do sada obuhvatao dva granična prelaza Srbije sa Hrvatskom i Mađarskom, kao i aerodrom "Nikola Tesla“, proširi na još šest prelaza. Osim u Hrvatski i Mađarsku, sada sa kosovskim dokumentima može da se putuje i u Makedoniju i Bugarsku, kao i preko niškog aerodroma "Konstantin Veliki“.

Pavićević tvrdi da se ne radi o priznavanju pasoša samoproglašene kosovske države, jer građani putuju „sa ličnim kartama i dokumentom o ulasku i izlasku“. Na primedbu da je reč o ličnim kartama u Srbiji nepriznate kosovske države, Pavićević uzvraća da je to „rezultat dogovora o slobodi kretanja Beograda i Prištine iz 2011“.

"Ovo jeste prvi korak u uspostavljanju diplomatskih odnosa Beograda i Prištine. Reč je o realizaciji šire ideje o takozvanom balkanskom Beneluksu. Ovi dogovori su u okviru olakšavanja slobode kretanja između BiH, Crne Gore, Albanije, Kosova, Makedonije i Srbije. Do sada je komunikacija, kada je reč o posetama srpskih i kosovskih zvaničnika, išla preko Euleksa, koji se polako gasi. Sada se o tome dogovaraju dve vlade, preko oficira za vezu", izjavio je za Danas politički analitičar Dušan Janjić.

On najavljuje da će "kancelarije oficira za vezu prerasti u ambasade“ i da će "za 10 do 15 doći do razmene ambasadora, koja znači priznavanje kosovske nezavisnosti, što će uslediti posle potpisivanje pravno obavezujućeg dokumenta“.

Prema ranijem sporazumu između Brisela, Beograda i Prištine, koji je do 1. decembra na snazi, srpski zvaničnici su preko misija EU u Beogradu i Prištini dozvolu za posetu KiM dobijali od Vlade Kosova. To nikada nisu želi javno da priznaju. Prilikom zabrana poseta uglavnom su prozvali Euleks. Pojedini srpski zvaničnici prećutkuju i da ih na terenu čuvaju i prate specijalne jedinice KPS Rosa.

Visković: Paradiplomatski donosi

"Ovo nije uspostavljenje diplomatskih, nego paradiplomatskih ili kvazidiplomatskih odnosa, kakvi postoje među entitetima koji sebe ne priznaju kao nezavisne države, ali imaju potrebu da uspostave saradnju. Takav primer imali smo i sa Hrvatskom, u vreme sukoba tokom raspada SFRJ. Hrvatska je u Beogradu imala Biro, kao i tadašnja SRJ u Zagrebu. Prihvatanje kosovskih dokumenata ne znači automatsko priznavanje kosovske nezavisnosti, to je više gest dobre volje. Ti iznimni slučajevi mogu da vode ka uspostavljanju diplomatskih odnosa, ali ovo sada je više dobra volja Beograda da se olakša život ljudi", kaže za za Danas bivši ambasador Srbije u Nemačkoj Ivo Visković.