Merkelova "šarmira" iseljenike

To se nametnulo kao jedna od najaktuelnijih tema, kako vlasti i opozicije, tako i zagovornika i protivnika.

“Vi, migranti, ste nama važni“, zajednička je poruka sa ovog skupa gde su govorili i generalni sekretar CDU Peter Tauber i ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer, kao i drugi političari.

Tu se, kako je ocenila jedini poslanik CDU u Bundestagu turskog porekla Đemila Jusuf, kao nikada do tada okupilo toliko ljudi stranog porekla.

CDU je sada krenula u “ofanzivu šarma“ prema strancima, ocenjuje se povodom integracione konferencije u partijskoj centrali CDU i ukazuje da ta stranka, na čijem čelu je Merkelova, želi sada da postane “politička domovina stranaca“, a njih u Nemačkoj ima najmanje 7,5 miliona i još milioni Nemaca, čiji su roditelji i preci stranci.

Nije tako daleko kada su članovi CDU, koji su govorili da je Nemačka zemlja useljenika, morali da se pribojavaju posledica - od te političke filozofije sada, kažu učesnici skupa sa Merkelovom, nema ni traga i sada se migrantima naglašavaju šanse koje im se nude.

Sama Merkelova je na tom skupu uradila ono što rado ne čini-iznela na ''svetlost kamera'' detalje iz svog privatnog života i ispričala o periodu življenja u DDR, o tome kako je svoj radni sto na Akademiji za prirodne nauke zamenila politikom i kako se, kao istočni Nemac stalno pred zapadnim Nemcima osećala posmatrana, kao da su se pitali da li je ona stvarno shvatila naše vrednosni.

“Jednom me je jedan čovek psovao.....“, podsetila je Merkelova na period od pre 25 godina i savetovala migrantima da ih male neprijatnosti ne sprečavaju i da Nemačka ima mogućnost da bude jedna dobra integraciona zemlja.

“Dobrodošlica ljudima znači dati im slobodne okvire“, rekla je Merkelova i jasno se stavila na stranu muslimana, koji mirno žive u Nemačkoj i koji su se distancirali od terora ''Islamske države''.

Ona je ponovila rečenicu koju je ne tako davno rekao bivši nemački predsednik Kristijan Vulf - da islam u međuvremenu pripada Nemačkoj.

CDU je tako startovala “ofanzivu šarma“ i iza sebe ostavila Socijaldemokratsku partiju (SPD), ocenjuju nemački mediji, navodeći da su njene reči naišle na podršku i skeptika.

Predsedavajući kurdske zajednice Nemačke Ali Ertan Toprak, nekadašnji član partije Zeleni, rekao je da se migranti mogu osećati srećnim, jer imaju Merkelovu.

Integraciona konferencija u kući “Konrad Adenauer“ bila je i za Erturila Kajalija, mladića turskog porekla iz Šverina koji je ispričao i svoju priču, poseban događaj.

Kajali ima 20 godina i završio je školu sa prosečnom ocenom 1,9 (jedinica je najbolja ocena u nemačkom školskom sistemu) i, uprkos tome nije dobio mesto za dalje školovanje, premda je poslao 30 molbi i bio pozvan na samo dva razgovora. Na drugoj strani, opet, jedan Nemac, čija je prosečna ocena bila jedva 2,8 poslao je šest molbi i imao pet razgovora, ispričao je ovaj mladić svoj slučaj, pitajući kako će se dalje ići, prenose mediji.

CDU se upravo takvim mladim ljudima stranog porekla želi i da obrati, ali joj predstoji dugi put, što se pokazalo, prenose mediji, i prilikom jela - učesnici skupa su, naime, dobili tradicionalno nemačko jelo - čorbu od krompira sa preprženom slaninom ili svinjskim kobasicama.

Na putu privlačenja migranata CDU ima, očito, još puno posla, a statistika kaže da svega osmoro poslanika u Bundestagu iz redova demohrišćana imaju strano poreklo, dok je u SPD 13 saveznih poslanika, čiji su roditelji stranci.

Iz nemačke vlade se stalno čuju zahtevi za jednu “pravu i stvarnu kulturu dobrodošlice za strance“ i saveti da integracija i useljavanje moraju od početka da idu “ruku pod ruku“.

Statistika kaže da su novi useljenici u Nemačku bolje obrazovani i kvalifikovani u odnosu na domicilne Nemace.

To je pokazala jedna studija Instituta za tržište rada i istraživanje zanimanja (IAB) iz Nirnberga, čime je razbijen kliše da su, “gastarbajteri“ uglavnom nekvalifikovana radna snaga koja dolazi iz različitih zemalja.

Prema studiji IAB, 43 odsto novih useljenika, starosti do 65 godina imaju master, diplome visokih škola ili tehničko obrazovanje, dok je taj procenat kod Nemaca, bez migracionog porekla, 26 odsto.

Integraciji više od sedam miliona stranaca u nemačko društvo, aktuelna je tema kojom se bave i vlast i opozicija i migrantske organizacije i levičari i desničari i zagovornici i protivnici.....

Nemačka, do skora primer najmoćnije države socijalne pravde i jednakosti, postaje, međutim, i zemlja oštrih socijalnih razlika i statistika je pokazala da se dve trećine bogatsva Nemaca, procenjenog na više od 5,5 biliona evra, nalazi, zapravo, u rukama 10 odsto ljudi.

Raslojavanje društva, kažu, nije ništa neobično, jer Nemačka tu samo sledi svetski trend, a u procesu raslojavanja, sudbina stranaca, medu kojima su Turci najbrojniji, nije baš “ružičasta“.

Oni su loše obrazovani, češće od ostalih stranaca su bez posla, slabo govore nemački, žive od socijalne pomoći države, a žene su im, uglavnom, domaćice - sumorna je slika prosečnog Turčina u Nemačkoj, viđenog očima pojedinih istraživača društvenog života.

Ovako depresivna slika bezperspektivnog Turčina u ekonomski moćnoj Nemačkoj pokreće osnovno pitanje - ko je kriv za njegovu tužnu sudbinu - on sam, zbog nespremnosti i odsustva želje za integracijom ili nemačko društvo i politika.

U Nemačkoj, gde su Turci najbrojniji stranci postoji i lepša strana, na koju ukazuju i političari i statističari, koji govore o uspešnim Turcima i turskoj eliti, kojoj, recimo, pripada fudbalski reprezentativac Mesut Ezil, političari turskog porekla, kao i rastući broj Turaka sa završenim fakultetom - mnogi lekari, inženjeri, uspešni privrednici, glumci, novinari...