NATO o Rusiji, udarnoj jedinici...

Takođe, na dnevnom redu će biti i formiranje udarne jedinice za brzo reagovanje Alijanse, kao i dogovor o eventualnom ostanku trupa NATO-a u Avganistanu.

“Danas imamo mnogo posla“, saopštio je generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen u uvodnom govoru učesnicima samita i istakao da ne treba sumnjati u rešenost Alijanse da brani sve svoje članice.

Britanski premijer Dejvid Kameron, koji je domaćin skupa, rekao je da je Britanija spremna da odvoji 3500 vojnika za novu udarnu jedinicu NATO-a za brzo reagovanje, čije je osnivanje ranije najavio Rasmusen.

“Moramo da stvorimo nove kapacitete kako bismo svim našim ljudima osigurali bezbednost i uverili istočnoevropske partnere da će ih NATO braniti“, rekao je Kameron, optužujući Rusiju da slanjem trupa u Ukrajinu ugrožava mir u Evropi.

U četvrtak je dogovoreno da će nova udarna jedinica biti sastavljena od nekoliko hiljada pripadnika kopnenih, pomorskih i vazdušnih snaga, uz učešće specijalnih jedinica, a komandni štab će biti u poljskom gradu Šćećinu.

Ta jedinica neće biti fizički stacionirana na istočnoj granici NATO-a, kao što su želele Poljska i baltičke zemlje koje se pribojavaju pokušaja Rusije da proširi sferu uticaja na bivše članice istočnog bloka.

Foto: Beta/AP

Poljski predsednik Bronislav Komorovski juče je saopštio novinarima da će u njegovoj zemlji biti izgrađeni aerodromi i ostala postrojenja za prihvat jedinice, ukoliko bude potrebno da bude upućena u Poljsku, čiji građani Rusiju vide kao najveću pretnju.

Američki predsednik Barak Obama i evropski lideri koji učestvuju na samitu u Velsu danas bi trebalo da se usaglase i o novim sankcijama Rusiji, koja je zbog podrške proruskim snagama u Ukrajini već meta ciljanih mera SAD i EU.

Zasad te mere obuhvataju nekoliko ruskih firmi i preko 80 ruskih i ukrajinskih funkcionera, kojima je zabranjeno da borave i posluju u Americi i EU.

Nove mere bi, prema predlogu koji je juče sastavila Evropska komisija, trebalo da pogode nekoliko ruskih banaka i energetskih preduzeća i uvede embargo na izvoz oružja i nekih tehnologija u Rusiju.

Britanski šef diplomatije Filip Hamond se danas založio za usvajanje novog kruga sankcija, ali je ujedno najavio da one mogu biti ukinute ukoliko se ukrajinska kriza mirno reši.

“Ako dođe do prekida vatre, potpisivanja i primene mirovnog sporazuma, razgovaraćemo o ukidanju sankcija“, rekao je Hamond.

Evropski savet, koji čine šefovi država i vlada 28 zemalja članica EU, danas po podne trebalo bi da odluči koje će elemente predloga Komisije prihvatiti.

Na samitu će biti reči i o planskom povlačenju iz Avganistana, kao i o eventualnom angažovanju pojedinih zemalja članica u suzbijanju džihadista iz Islamske države (IS) u Iraku i Siriji.

Iako NATO kao savez nije uključen u vazdušne udare protiv IS u Iraku, Obama je tražio od individualnih članica da se uključe u tu akciju.