20 godina od zločina u Štrpcima

Na današnji dan 1993. godine voz 671 zaustavila je grupa uniformisanih osoba predvođena Milanom Lukićem i iz voza izvela 19 putnika, od kojih je 18 bilo bošnjačke nacionalnosti. Do sada su pronađena tela tri oteta Bošnjaka.

Obeležavanje godišnjice počelo je prijemom porodica devetoro otetih iz opštine Prijepolje kojima je dodeljena jednokratna novčana pomoć.

Prijemu su, pored lokalnih funkcionera, prisustvovali predsednik Odbora Skupštine Srbije za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Meho Omerović i narodni poslanik Kenan Hajdarević.

Predsednik Skupštine opštine Prijepolje Vukosav Tomašević je rekao građanima kod spomen-kompleksa, da je svaka krivica individualna i da srpski narod u celini, kao ni Srbi iz Prijepolja, ne snose nikakvu odgovornost za zločin u selu Štrpce.

"Dosta je manipulacija ovim našim sugrađanima zarad dnevnopolitičkih, nacionalističkih, velikodržavnih ili bilo kojih drugih ciljeva i interesa. Osim ovih devet žrtava, Prijepolje niti bilo koji njegov građanin nema nikakvu drugu vezu niti ulogu sa događajem u Štrpcima, mestu koje je i tada a i danas na teritoriji druge suverene države", kazao je Tomašević.

Po rečima predsednika Opštine Prijepolje Emira Hašimbegovića, država Srbija plaća pravne zastupnike haškim optuženicima, optuženima za najteže ratne zločine, dok na drugoj strani nije učinila gotovo ništa da se porodicama čiji su hranitelji oteti u stanici Štrpci, obezbede trajnija egzistencija kroz priznavanje statusa civilnih zrtva rata i zaposlenje za njihovu decu.

"Ako Srbija želi da se razračuna sa mračnim periodom 1990-ih godina, mora se suočiti sa istinom i pre svega s presudama nadležnih sudova. Država je dužna i da porodicama žrtava zločina u Štrpcima obezbedi odštetu jer je to praksa prihvaćena i u drugim zemljama koje su shvatile šta znači suočavanje sa zločinom i prihvatanje odgovornosti", rekao je Hasimbegović.

U organizaciji Bošnjačke kulturne zajednice i Mešihata Islamske zajednice u Srbiji, na komemoraciji u lokalnom Domu kulture govorili su i Samir Tandir, predsednik BNV koga ne priznaju nadležna ministarstva Vlade Srbije, glavni muftija Islamske zajednice u Srbiji Muamer Zukorlić i reis-ul-ulema Bosne i Hercegovine Husein Kavazović.

Zukorlić je ukazao da se prošlost ne sme zaboraviti, ali i da Bošnjaci ne smeju biti "taoci prošlosti".

Prema optužnici Haškog tribunala, pripadnici paravojne formacije "Osvetnici" su otete putnike odvezli u selo Prelovo kod Višegrada, gde su im oduzeli novac i vredne stvari, a zatim ih tukli, a potom odvezli u pravcu Višegrada, gde su likvidirani nedaleko od obale Drine.

Zbog učešća u ovom zločinu, Viši sud u Bijelom Polju je 9. septembra 2002. godine osudio Nebojšu Ranisavljevića na 15 godina zatvora, a Vrhovni sud Crne Gore je dve godine kasnije potvrdio tu presudu.

Haški tribunal osudio je Milana Lukića na doživotnu kaznu zatvora za zločine nad višegradskim Muslimanima tokom 1992. i 1993. godine, ali ne i za zločin u Štrpcima.

Vekarić: U slučaju Štrpci postoje brojni problemi

Zamenik tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić kaže da u slučaju Štrpci postoje brojni problemi i da je od početka očigledno da je bilo zataškavanja tog zločina.

"Postoje brojni problemi i očigledno zataškavanje tog zločina od samog njegovog izvšenja. Da li Srbija priznaje žrtvama njihova prava? - Odgovor je svakako da ne u dovoljnoj meri, ali sama istraga koja se vodi u našem tužilaštvu budi nadu da ćemo doći do konačnog rezultata, odnosno do odgovornih izvršioca i onih koji su možda znali, a nisu sprečili takav zločin", rekao je Vekarić gostjući u Vestima TV B92.

On je dodao i da će se, s druge strane, na taj način omogućiti pravda za žrtve, kao i da se nada da ćemo još neka lica izvesti pred lice pravde.

Danas se navršava 20 godina od kada su pripadnici paravojne formacije "Osvetnici", predvođeni Milanom Lukićem i Nebojšom Ranisavljevićem, iz voza broj 671 na pruzi Beograd - Bar, u mestu Štrpci, oteli 18 muslimana Bošnjaka i jednog Hrvata, koje su potom likvidirali.

Na pitanje da li porodice mogu doći do nekog obeštećenja, pored izvođenja odgovornih pred lice pravde, Vekarić je rekao da postoje jasno propisani načini kako mogu do obeštećenja doći.

U tom smislu on je dodao da je zanimljiva odluka Ustavnog suda koja se odnosi na gardiste i koja može biti inicijalna kapisla na taj način da svi oni kojima je prekršeno ustavno pravo - pravo na život, da traže pravo na obeštećenje.

LDP: Uvreda za građane i žrtve

LDP, povodom 20 godina od zločina u Štrpcima, podseća da nikada nije utvrđena politička pozadina i organizacija "jednog od ključnih zločina u ratu na području bivše Jugoslavije".

LDP je naveo da su sudske odluke u ovom slučaju bile samo delimične, da su porodice žrtava i dalje bez pravde, dok "sadašnja politika
uporno i bezobzirno kalkuliše s tim zločinom šaljući dvosmislene poruke i ohrabrujući političke naslednike i obožavaoce politike koja je ovaj stravični zločin osmislila ili dopustila".

Ta stranka smatra da je uvreda za građane i posebno najbliže stradalih jeste to što se u vreme godišnjice zločina savetnik predsednika Srbije Oliver Antić u Hagu sastaje s optuženima i osuđenima za najteže zločine, a država povećava iznos pomoći čak i za one koji su u osuđeni za teške zločine.

"Istovremeno, žrtve rata, srpske, bošnjačke i sve druge, i dalje su marginalizovane i tretirane kao neprijatna uspomena na vreme koje su u pakao pretvorili neodgovorni političari koji su u medjuvremenu verbalno promenili politiku", piše u saopštenju.

LDP je naveo da se u Hagu nalaze i oni koji su u vreme zločina u Štrpcima bili gospodari života i smrti na tom području, vođe oružanih formacija koji su osuđeni i pred domaćim sudovima i pred tribunalom u Hagu, među kojima je i Milan Lukić.

"Da li se i na takve ljude odnosi odluka o izdašnoj materijalnoj pomoći, da li takve zločince posećuju najviši zvaničnici vlasti i da li je to poruka predsednika Tomislava Nikolića i njegovog savetnika Antića, kao i ministra Nikole Selakovića, koju šalju žrtvama zločina u Štrpcima i drugih zločina?", upitao je LDP.

Janković: Zločin se ne sme zaboraviti

Zaštitnik građana Saša Janković saopštio je da se zločin počinjen nad građanima Srbije 1993. godine u mestu Štrpci nikada ne sme ponoviti, a da se ne bi ponovio - ne sme ni da se zaboravi.

Zbog toga je, kako je naveo, neophodno da se država uvek iznova jasno određuje prema tom i sličnim zločinima.

Ombudsman je istakao da Ustav, zakoni i državni organi danas štite sve građane i strance na našoj teritoriji, bez obzira na etničku pripadnost, verska ili politička uverenja.

Zaštitnik je ocenio da, uz državne organe, i svako od nas treba da razvija i čuva poštovanje prema pravima drugih i njihovoj različitosti, a kada oni budu ugroženi da ne ćuti.