623 godine od Kosovskog boja

Ovaj boj je označio skori kraj srednjevekovne srpske države i pad pod tursku vlast.

Komemorativna ceremonija povodom obeležavanja 623. godišnjice boja na Kosovu, biće održana u Kruševcu, a kako je navedeno, državnu ceremoniju, kod Spomenika kosovskim junacima, predvodiće državni sekretar u Ministarstvu rada i socijalne politike Negovan Stanković.

Patrijah srpski Irinej služiće na Vidovdan liturgiju u manastiru Gračanica na Kosovu, a potom i parastos kosovskim junacima na Gazimestanu, rečeno je Tanjugu u Eparhiji raško-prizrenskoj.

Nakon liturgije u porti manastira Gračanice majkama koje su rodile petoro ili više dece Eparhija raško-prizrenska će uručiti zlatni orden "Majke devet Jugovića", a majkama sa četvoro dece biće uručen srebrni odren "Majke devet Jugovića".

Iz Kosovske Mitrovice očekuje se da sutra ujutro prema centralnom Kosovu krene desetak autobusa i putničkih automobila u pratnji kosovske policije.

Zamenik regionalnog direktora kosovske policije Ergin Medić izjavio je da će kosovska policija obezbediti pratnju za građane koji iz Kosovske Mitrovice koji budu želeli da organizovano posete Gračanicu i Gazimestan.

Medić je u izjavi Tanjugu rekao da će policijska pratnja biti obezbeđena za autobuse i putničke automobile, apelujući na sve kojima je potrebna policijska pratnja da u šest sati ujutru budu ispred Tehničke škole u Kosovskoj Mitrovici.

Povodom Vidovadana u crkvi Svetog Marka u Beogradu biće tradicionalno održan parastos za sve postradale Srbe na Kosovu i Metohiji, nakon čega će na spomen obeležju u Tašmajdanskom parku biti položeni venci.

Vidovdan će po prvi put biti obeležen u Poljskoj zašta je zaslužena Parohija svetog Jovana Bogoslova iz Bjalistoka, najavljeno je na sajtu srpske pravoslavne crkve.

Tom prilikom osim svečanog bogosluženja u crkvi svetog Jovana Bogoslova, u Suprasalskom manastiru biće održana predavanja o vezama Balkana i Poljske koje traju više od 500 godine.

Vidovdan je državni praznik koji se radno obeležava u spomen na kosovsku bitku na osnovu odredaba Zakona o državnim i drugim prazinicima u Srbiji, a predstavlja i prisećanje na poginule i umrle u svim ratovima.

To je, prema mišljenju istoriografa, važan datum u kolektivnoj svesti srpskog naroda i jedan od temelja kolektivnog identiteta.

On je poseban značaj dobio u vreme stvaranja nove srpske države, a za zvaničan državni praznik bio je uveden 1889. na 500 godina od kosovskog boja. Kao nacionalni praznik je opstao do kraja Drugog svetskog rata.

Posle kosovske bitke telo kneza Lazara (1329-1389) je sahranjeno u manastiru Ravanica, a u seobi Srba pod patrijarhom Arsenijem Čarnojevićem krajem 17. veka je preneto u fruškogorski manastir Vrdnik. U Ravanicu su mošti vraćene 1989, na 600. godišnjicu kosovske bitke.

Vidovdan je obeležio i Miloševićev život

A jedna od proslava Vidovdana koja će biti upamćena je i proslava 600 godina od Kosovske bitke, 1989. godine na Gazimestanu. Po procenama domaćih medija, na Gazimestanu je bilo prisutno između milion i dva miliona ljudi. Po agenciji Rojters, oko 300.000.

Proslavi je prisustvovalo gotovo kompletno Predsedništvo SFRJ, na čelu sa Janezom Drnovšekom. Jedini iz predsedništva SFRJ koji je bojkotovao Gazimestan je bio predstavnik SR Hrvatske Stipe Šuvar.

Proslavi je prisustvovao i celokupan vrh Srpske pravoslavne crkve.

Centralni govor održao je Slobodan Milošević, tadašnji predsednik Predsedništva SR Srbije. Dvanaest godina nakon ovog govora, baš na Vidovdan 2001. Slobodan Milošević je izručen Hagu. Jedan od glavnih aktera u njegovom izručenju bio je lider LDP-a Čedomir Jovanović.

"Ni tog dana nisam znao da je to bio Vidovdan. Milošević mi je u jednom trenutku to rekao, ne patetično nego manje više kao konstataciju, kako je neverovatno kako se poklapaju datumi u nekim prelomnim trenucima", rekao je Čedomir Jovanović, gostujući juče u vestima TV B92.