Šta danas rade Đinđićevi ministri?

Zoran Đinđić bio je prvi demokratski premijer Srbije, a kabinet je sastavio od ekspertskog dela, koji je uglavnom došao iz inostranstva, i političkog, koji su činili članovi DOS-a.

Viđali su ga ponekad i češće nego članovi porodice - ministri u vladi Zorana Đinđića imali su težak zadatak da prate brzinu premijera.

Đinđićev kabinet iznedrio je dva dugogodišnja ministra Milosavljevića. Tomica Milosavljević je bio ministar zdravlja čak do prošle godine, a sada ponovo nosi beli mantil. Slobodan Milosavljević je pisao pesme, šetao između Privredne komore i vlade, a sada platu prima u Upravnom odboru Gaspromnjefta.

Više puta ministar je bio i Božidar Đelić, sada savetuje arapske zemlje u ime Evropske banke za obnovu i razvoj.

Staž u međunarodnim institucijama, UNDP-u ima i Kori Udovički, koja je bila guvernerka, a spekulisalo se o njoj kao premijerki.

Neki su stvarali male partije: Obren Joksimović napustio je DSS, osnovao svoju stranku, pa je utopio u radikale. Branislav Lečić glumi, ali i napušta LDP, osniva Pokret moja Srbija, pa dolazi na čelo DHSS posle Vladana Batića.

Pojedini ministri su završili i pred sudom - Momčilo Perišić prvostepeno je osuđen na 27 godina pred Haškim sudom, dok se Mariji Rašeti Vukosavljević sudi za malverzacije u obnovi aerodroma.

U javnosti je ostao Nebojša Čović, ali na čelu košarkaškog kluba Crvena zvezda Beograd, dok se šef policije Dušan Mihajlović vratio svojoj firmi "Lutra", ali kao jedan od više vlasnika.

U biznis su se otisnula dva ministra - Goran Novaković je bio ministar energetike, a sada po Srbiji gradi vetrenjače, dok je Goran Pitić na čelu jedne od najvećih stranih banaka kod nas.

Nauci su se vratili oni koji su promenili imidž - Dragan Veselinov pustio je kosu i vratio se redovnoj profesuri na političkim naukama, a Dragoslav Šumarac je obrijao brkove i stao na čelo inženjera Srbije.

U vrhovima stranaka sada nema Jožefa Kase, koji je isključen iz Saveza vojvođanskih Mađara iako je bio počasni član, dok Aleksandra Pravdića, koji je u međuvremenu upravljao "Galenikom", DSS uopšte ne navodi na svom sajtu među funkcionerima.

A jedan od funkcionera bio je i sadašnji premijer Mirko Cvetković. On je tada bio zamenik Aleksandru Vlahoviću u resoru privatizacije. Devet godina kasnije, evo priče nekih ljudi koji su bili deo Đinđićevog kabineta.

"Đinđić je uvek gledao napred"

Bivši ministar nauke Dragan Domazet je na Đinđićev poziv raskinuo je ugovor u Singapuru i sa mnogo entuzijazma došao da preuzme resor nauke. Domazet je danas vlasnik i rektor svog univerziteta.

"Pomoglo mi je u izgradnji komunikacije, u izgradnji poverenja i u mene i u moje saradnike, tako da je to imalo pozitivan efekat. Mislim da je pre devet godina bilo teže - ekonomska situacija je bila gora, nestašice mnogih stvari - jedino smo imali mnogo više volje i entuzijazma za radom i ambicija", kaže on.

Političke ambicije i dalje ima tadašnji potpredsednik Vlade Žarko Korać - čitavu deceniju na čelu je Socijaldemokratske unije.

"Bilo mi je jako interesantno da radim sa jednim tako dinamičnim čovekom koji je imao optimizma i koji je imao jednu osobinu retku za političara - da gleda napred i tad sam prvi put bio pored čoveka koga se nisam stideo. Nekad danas gledam političare i stidim se malo u ime građana Srbije", objašnjava Korać.

Đinđićev kabinet nasledio je Zoran Živković, koji je uz minimalne izmene vodio vladu još godinu dana. On najavljuje da to možda i nije kraj tog tima.

"To što sam bio premijer posle njega je nešto najgore što je moglo da mi se desi u životu zato što je njegov gubitak jedan od najvećih koji sam za ovih 50 i nešto godina uspeo da osetim. Većina tih ljudi koje će istorija obeležiti kao tim Zorana Đinđića su daleko od politike što ne znači da ćemo ostati daleko od politike", kaže Živković.

Daleko ili blizu politike, većina članova Đinđićeve vlade položila je venac u dvorištu Vlade Srbije, gde je ubijen.