Izborni cenzus od sedam odsto?

Izborna godina otvara pitanje da li politička scena treba da se ukrupni i da se izborni cenzus poveća sa pet na sedam odsto.

Izborni korak od sedam umesto dosadašnjih pet odsto za mnoge male stranke bio bi previše velik zalogaj. Mali igrači tako bi, ukoliko žele da igraju na sigurno, morali već pre izbora da se priklone nekoj od dve najveće stranke u Srbiji.

Marko Blagojević iz Centra za slobodne izbore i demokratiju smatra da je u ovom trenutku neprihvatljivo da se jedan od ključnih elemenata izbornog sistema menja praktično uoči raspisivanja izbora.

"Ukrupnjavanje političke scene se događa. To je prirodan rezultat evolucije političke scene u Srbiji. Ukrupnjavanje ne može da se siluje, naročito ne takvim intervencijama, kao što je naglo i u velioj meri povećanje cenzusa", kaže Blagojević.

Postoje dve partije kojima bi viši cenzus išao u prilog i jedna partija kojima bi najverovatnije išao u prilog. Prve su DS i SNS, treća je SPS, odnosno koalicija okupljenja oko ove stranke

Za demokrate povećanje cenzusa na sedam odsto nije realna priča u izbornoj godini, jer bi to podrazumevalo i promenu izbornog zakona.

"Mi smatramo da ukrupnjavanje političke scene dobro za Srbiju i da će se to neminovno desiti, ali da li cenzus treba podići za koalicije, a ne za pojedince, to je pitanje oko koga treba svi da se usaglasimo u okviru nekog novog zakona. Dakle, moglo bi kada se radi o izbornim koalicijama da cenzus bude drugačiji nego za pojedinačne političke stranke", kaže Nenad Konstantinović iz DS.

Ni njihovi koalicioni partneri, socijalisti, nisu za povećanje izbornog praga. Ukrupnjavanje političke scene je poželjno, ali ne uz podizanje cenzusa.

"Mislim da građani imaju pravo da očekuju predstavnike, to je njihovo legitimno pravo. Ako bismo podigli cenzus na sedam odsto svaki treći ne bi imao predstavnika u parlametnu. Ukrupnjavanje scene je pozitivno, ali programima i nametanjem sistema vrednosti, a ne administrativnim merama. Ja za to nisam za to", kaže za B92 Slavica Đukić Dejanović iz SPS.

Ovakva ideja nije problem za Ujedinjene regione Srbije. Mlađan Dinkić, lider URS, kaže da bi u slučaju povećanja cenzusa trebalo promeniti još neke zakone.

"Nemam ništa protiv da se digne i na 10 odsto. Mislim da je dobro da se ukrupni politička scena u Srbiji. Naravno da ako se pravi presedan u izbornoj godini i menja izborni zakon da bi trebalo promeniti i zakon o direktnom izboru gradonačelnika, jer ako pitate sve građane ove zemlje većina će reći da je nedemokratski da partije postavljaju gradonačelnike i da građani nemaju mogućnost da ih biraju", kaže Dinkić.

Svako poslaničko mesto donosi značajnu svotu novca koje stranke dobijaju svakog meseca iz republičkog budžeta. Tako male stranke koje sada u Skupštini imaju samo jednog poslanika od države dobijaju skoro 900 hiljada dinara svakog meseca.

Izborni cenzus u regionu i svetu

Iskustva u regionu pokazuju da lestvica, ipak, nije toliko visoko podignuta. U Hrvatskoj u parlament ulaze stranke koje osvoje više od pet, dok je u Sloveniji za dobijanje poslanika neophodno četiri odsto. U Makedoniji čak i nema cenzusa.

U Evropi se ipak nude i drugačija rešenja - u Holandiji je taj prag manji od jednog procenta - 0,67 posto, a u Danskoj svega dva odsto. Rusko rešenje je identično novom poljskom - sedam odsto, dok je u Turskoj veoma visokih 10 posto.