"Vlada znala sve o vakcinama"

U istrazi malverzacija u nabavci vakcina za svinjski grip 2009. za sada nisu nađeni dokazi o direktnoj umešanosti Tomice Milosavljevića, doskorašnjeg ministra zdravlja, osim da je o spornoj nabavci vakcina nepravilno informisao Vladu Srbije.

„On o nabavci vakcina nije pravilno informisao Vladu i to bi eventualno moglo da bude blaže krivično delo nesavesnog rada u službi, što je u nadležnosti osnovnih sudova. Istraga će biti nastavljena i u tom pravcu", kaže izvor “Blica” upoznat sa istragom.

Ministarka pravde Snežana Malović juče je saopštila da će istragom biti provereno da li je bivši ministar zdravlja imao informacije da mu Svetlana Vukajlović Popržen (51), tadašnja direktorka Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, a koja je uhapšena preksinoć, prenosi tačne informacije o nabavci vakcina.

Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije, za NIN tvrdi da sporna nabavka vakcina, zbog koje je uhapšena Svetlana Vukajlović, nije mogla da se obavi bez znanja ministra zdravlja, a on je kao tada resorni ministar sigurno i odgovorniji od Vukajlovićeve.

"Uostalom, tu nabavku je od Vlade Srbije i tražio ministar zdravlja, a ostali članovi Vlade sigurno nisu dovoljno stručni da procene realnu opasnost od ovog gripa", kaže Baraćeva.

Ona ističe da hapšenje Vukajlovićeve ima najmanje veze sa borbom protiv korupcije, a više sa predizbornim trenutkom i mogućim obračunom među povezanim licima u korupciji u zdravstvu.

Tomica Milosavljević, bivši ministar zdravlja, odbacuje ove optužbe i tvrdi da ni na koji način nije učestvovao u tenderskom postupku za nabavku vakcina.

"Sve sam radio po zakonu, u skladu sa odlukama Vlade i preporukama SZO", objašnjava Milosavljević za NIN.

Prema krivičnoj prijavi u koju je “Blic” imao uvid, Vukajlovićeva je, kao prvoosumnjičena, bivšem ministru zdravlja davala netačne informacije u vezi sa nabavkom vakcina protiv novog gripa. Naime, Vukajlovićeva je posle donošenja zaključka Vlade Srbije od 12. januara 2010, kojom je RZZO naloženo da obustavi dalju nabavku vakcina, prihvatila isporuku još 395.000 doza cepiva i neosnovano odobrila plaćanje 340.853.400 dinara, čime je za toliko oštetila državni budžet. Ona je, navodi se, Milosavljeviću zapravo rekla da je isporučen deo vakcina koji zapravo nije bio ispručen, pa je Vlada na osnovu toga odobrila plaćanje. Bivšoj direktorki RZZO i uhapšenima Vladimiru Gravaru (40), direktoru “Jugohemija farmacije”, i Ljubomiru Pavićeviću (56), vlasniku firme “Detap”, stavljeno je na teret da su prilikom nabavke vakcina za svinjski grip oštetili budžet Srbije za 119.638.876 dinara.

Vukajlovićeva je uhapšena preksinoć ispred stana, gde su je sačekali pripadnici Službe za borbu protiv organizovanog kriminala. Nakon hapšenja, saslušana je u prostorijama MUP. Saslušavana je do četiri sata ujutru, dala je izjavu zapisanu na tri strane i zatim odvedena u pritvor u Bačvanskoj ulici. Istovremeno s njenim hapšenjem, uhapšeni su i Pavićević i Gravara, a njihovo saslušanje trajalo je do sedam sati ujutru.

Argumenti bivše direktorke RZZO

-Sve odluke o nabavci vakcina donela je Vlada RS.

-Tender je pokrenut na osnovu zaključka Vlade, kojim je određena količina od tri miliona doza, kao i hitan postupak

-Na tenderu nije bilo druge ponude osim „Novartisovih“ vakcina, pa se tender nije imao kome namestiti

-Po uslovima tendera svako ko je imao mogućnost da isporuči vakcine mogao je dati ponudu

-Firma „Glakso Smit Klajn“ je zahtevala da direktno pregovara sa Vladom, tako da RZZO nije imao mogućnost da kupi jeftinije vakcine od ove firme, već je eventualno tu mogućnost imala Vlada, što joj je od RZZO i predočeno

-RZZO nakon tendera nije odmah zaključio ugovor sa „Jugohemijom“, već je Vlada donela zaključak da se sa „Jugohemijom“ zaključi ugovor

-RZZO je raskinuo ugovor sa „Jugohemijom“ kada je u zemlju ušlo manje od trećine ugovorene količine vakcina i tako uštedeo budžetska sredstva

-SBPOK ne krije da nije nađen nijedan dokaz da je bilo ko primio mito ili ostvario korist, osim „Jugohemije“ kao isporučioca vakcina, te zaradu koju je ostvarila „Jugohemija“ definiše kao štetu za državu

-Ako je „Jugohemija“ ostvarila prekomernu zaradu, država može da se pozove na antimonopolski zakon i traži vraćanje novca.