Kolika je nezaposlenost u Srbiji?

Poslodavci su skeptični da parcijalne mere koje sprovodi država mogu da reše problem manjka radnih mesta u Srbiji.

U Nacionalnoj službi očekuju da će ove godine biti uspešniji u zapošljavanju građana Srbije, zahvaljujući planiranim programima za koje su dobili oko dve milijarde više nego u 2010.

Skoro 730.000 ljudi u Srbiji ušli su u 2011. godinu kao nezaposleni kod Nacionalne službe za zapošljavanje, koja obećava da će ove godine zaposliti 60.000 ljudi.

To, međutim, ne znači da će za toliko biti smanjen broj nezaposlenih, jer je tokom prošle godine za samo 852 osobe veći broj novozaposlenih u odnosu na one koji su izgubili posao.

Razlog za veći optimizam za ovu godinu dolazi i od većeg budžeta Nacionalne službe, kaže direktor Nacionalne služba za zapošljavanje Dejan Jovanović.

“Očekujemo da oko 60.000 ljudi bude zaposleno kroz sprovođenje aktivnih mera politike zapošljavanja i kroz realizaciju budžetskog fonda za osobe sa invaliditetom. Budžet je veći u 2011. u odnosu na 2010. Za aktivne mere zapošljavanja taj budžet je iznosio 3,7 milijardi dinara, sada, samo na osnovu dosadašnjih poziva, iznosi 5,55 milijardi dinara”, naveo je Jovanović.

Nacionalna služba planira da produži program za zapošljavanje mladih “Prva šansa“, obezbeđene su subvencije za poslodavce koji se odluče da zaposle ljude koji su se obučavali preko službe.

Ove godine je uveden i novi program "Stručna praksa" za 5.000 mladih do 30 godina, u koji će se, pored privatnih preduzeća, uključiti i državne institucije.

Jovanović kaže da se posebna sredstva odvajaju i za mlade preduzetnike.

"Reč je o podsticanju preduzetništva u Srbiji i kroz ovaj program će biti utrošeno u ovoj godini 300 miliona dinara", kaže Jovanović.

"Plan je da dve hiljade preduzetničkih radnji bude otvoreno od strane nezaposlenih koji se nalaze na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje. Mi ćemo 160.000 dinara davati svakom ko bude želeo da pokrene sopstveni posao, a najpre će biti edukovan u smislu sticanja potrebnih znanja i veština za vođenje posla", rekao je on.

Jedna od mera Nacionalne službe za zapošljavanje je povećanje zaposlenosti u nerazvijenim sredinama, tako će poslodavac u tim opštinama za svakog novouposlenog radnika dobiti 300 ili 400.000 dinara, u zavisnosti koliko ih zaposli. Jedan od takvih primera je i nemačka fabrika "Leoni" u Vranju, u kojoj će do kraja godine 400 ljudi dobiti posao.

"Posebno je značajno da se nova radna mesta otvaraju u ovom delu Srbije koji je inače ispod proseka razvijenosti republike. Potrebno je da se ti delovi razvijaju brže nego ostali ukoliko želimo, a želimo da imamo regionalni razvoj koji je ujednačen", poručio je premijer Srbije Mirko Cvetković.

Međutim, predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća Milan Knežević smatra da ovi parcijalni programi nisu rešenje i da je pravi zadatak države da stvori ambijent u kome će strani investitori i domaći privrednici ulagati i otvarati radna mesta.

"Takve kratkotrajne mere nikada neće dati dugotrajne efekte. Nažalost, to su improvizacije i neretko ti fondovi služe za zloupotrebu političke moći, a neretko za zloupotrebe i lične koristi i promocije", ukazao je Knežević.

"Tako da smo mi za zapošljavanje, ali samo ono koje će omogućiti sistem, a nikako revijalni, parcijalni i partijski programi", rekao je on.

Privrednici smatraju da država treba da radi na smanjenju doprinosa i poreza, uređenju tržišta, poboljšanju rada sudova i da se jedino na taj način, stvaraju uslovi za nove poslovne ponude i zapošljavanja.

Nacionalna služba za zapošljavanje je povodom priloga B92 poslala saopštenje u kojem se negira ocena o "istorijskoj nezaposlenosti", kao i tabelu sa prikazom broja nezaposlenih od 2004. do kraja 2010.

Nezaposlenost u Hrvatskoj

Hrvatski portal Business.hr piše da prema Anketi o radnoj snazi, koja je zasnovana na metodologiji Međunarodne organizacije rada (ILO) i koja je priznata i uporediva sa svim drugim državama sveta, u trećem tromesečju prošle godine u Hrvatskoj je bilo 201.000 anketno nezaposlenih.

U anketno nezaposlene se ne računaju prijavljeni na Zavodu za zapošljavanje, ako samo koriste potvrdu HZZ-a za ostvarivanje nekog prava ili ako su u poslednja tri meseca makar honorarno bili zaposleni i ostvarili bilo kakvu platu.

Po podacima Hrvatskog zavoda za zapošljavanje u trećem tromesečju 2010. godine registrovano je 285.000 nezaposlenih, a stopa nezaposlenosti prema podacima administrativnih evidencija od 16,6 odsto bitno je veća od stope anketne nezaposlenosti koja iznosi 11,5 odsto.