DRI podnosi više od 20 prijava

Predsednik Državne revizorske institucije Radoslav Sretenović rekao je za B92 da će se najviše prijava odnositi na kršenje Zakona o budžetskom sistemu i javnim nabavkama. Prema njegovim rečima, ne postoji mogućnost da, zbog zastarelosti predmeta, odgovorni za prekršaje ne budu sudski gonjeni.

Stručna javnost upozorila je da osim Zakona o bužetu, po Zakonu o radu i Zakonu o javnim nabavakama na koji se odnosi najviše nepravilnosti navedenih u revizorskom izveštaju, prekršaji zastarevaju nakon godinu dana i da je veliko pitanje da li će iko snositi odgovornost.

Državni revizor Radoslav Sretenović objašnjava da će prijave biti podnete u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu gde zastarelost prekršaja nastupa tek nakon tri godine.

“Dakle nema zastarelih prijava, nema privilegovanih, uradićemo svoj posao jer sada se nalazimo u fazi analiziranja svih nepravilnosti koje su date u izveštaju očekujemo ja ne mogu da vam licitiram dan, ali očekujemo da tokom naredonog perioda završimo i taj deo posla odnosno preduzememo sve mere koje su date zakonom”, kaže državni revizor.

Državna revizija proveravala je trošenje novca kod osamnaest institucija, ali samo za službenike Ministarstva infrastrukture, Uprave carina i Poresku upravu neće biti prekršajnih prijava.

Sretenović nije saglasan ni sa komentarima predstavnika Vlade da su utvrđene nepravilnosti uglavnom greške računovođa.

“Pored računovođa odgovorne su i starešine, ministri, načelnici pojedinih odeljenja, prema tome neće prijave samo da se odnose na računovođe kako se spekuliše u javnosti. Svi odgovorni za koje postoji osnovana sumnja podnećemo prijavu”, objašnjava revizor.

Većina minstara čiji je rad bio obuvhvaćen izeštajem revizora reagovalo je vrlo oštro tvrdeći da povreda zakona u njihvoom resoru nije bilo.

Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija međutim napominje da te institucije nikada nisu pružile stvarne dokaze svoje nevinosti.

Nemanja Nenadiæ (FoNet, arhiva)

“Možda će i ti prekršajni postupci koji se najavljuju biti prilika da se sagleda situacija da se vidi ko je u pravu , da se vidi da li je došlo do povrede zakona i u kojem obimu. Ono što treba naglasiti da je revizorska institucija kontrolisaala samo mali deo budžetskih korisnika i da je vrlo verovatno da problemi slične vrste postoje i u onim organima koji nisu bili obuhvaćeni ovom prvom revizijom završnog računa“, kaže Nenadić.

Ministarstva i druge državne institucije prema izveštaju revizora najčešće nisu poštovale Zakon o javnim nabavkama, pa su utvrđene zloupotrebe dosegle čak 2 milijarde dinara.

Jedna od redovnih pojava je i da su ministarstva dodeljivala novac za poslove, a da pri tom nikada nisu proveravala da li je plaćena cena realna i da li su sredstva svrsishodno potrošena.