Na današnji dan, 19. novembar

1600. Rođen engleski kralj Čarls I Stjuart. Njegova autoritarna vladavina izazvala građanski rat rojalista i parlamentaraca. Posle pobede vojske Parlamenta, pod vođstvom Olivera Kromvela, kralj osuđen na smrt i 1649. pogubljen.

1711. Rođen Mihail Vasiljevič Lomonosov, ruski naučnik, pesnik i akademik, enciklopedista svetskog glasa. Autor prve ruske gramatike, osnivač Moskovskog univerziteta, 1755.

1809. U bici kod Okane 30.000 Napoleonovih vojnika porazilo 50.000 Španaca. Francuska potom osvojila Andaluziju, sem lučkog grada Kadisa.

1828. U 31. godini, od tifusa, umro austrijski kompozitor Franc Peter Šubert, jedan od prvih i najznačajnijih predstavnika romantizma. Njegov bogat opus, 998 dela, nastao od 1810. do 1828, sadrži gotovo sve muzičke vrste.

1885. U srpsko-bugarskom ratu, srpska vojska teško poražena u bici kod Slivnice.

1888. Rođen kubanski velemajstor Hose Raul Kapablanka i Graupera, svetski prvak u šahu od 1921. do 1927.

1916. Srpske i ruske jedinice u Prvom svetskom ratu oslobodile Bitolj od Bugara.

1942. Sovjetske trupe u Drugom svetskom ratu izvele snažan kontraudar u Staljingradu i opkolile Četvrtu i Šestu nemačku oklopnu armiju.

1944. Predsedništvo AVNOJ-a na prvoj sednici u Beogradu odlučilo da Josipu Brozu Titu dodeli Orden narodnog heroja, na predlog Antifašističke skupštine narodnog oslobođenja Srbije. Drugi Orden narodnog heroja Brozu dodeljen 1972, a treći 1977.

1946. U Parizu otvorena prva konferencija Uneska.

1977. Predsednik Egipta Anvar el Sadat doputovao u mirovnu misiju u Izrael, kao prvi arapski lider koji je posetio tu zemlju. Poseta izazvala oštre proteste Palestinaca.

1984. U Meksiko Sitiju, u eksploziji gasa i požaru, poginulo je više od 550 ljudi, a povređeno više od 4.200.

1988. U Beogradu, na Ušću, održan najveći miting u nizu sličnih skupova koje je predsednik Saveza komunista Srbije Slobodan Milošević organizovao tokom godine širom Srbije. Skupu od oko milion ljudi obratio se i Milošević, pozivajući na odbranu srpskih nacionalnih interesa.

1990. Lideri NATO-a i Varšavskog pakta potpisali sporazum o konvencionalnim snagama u Evropi i o uništavanju dela naoružanja. Objavljen i kraj Hladnog rata.

1994. Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija jednoglasno usvojio rezoluciju kojom je odobrena upotreba vazdušnih snaga NATO-a na teritoriji Krajine u Hrvatskoj, u zonama pod zaštitom UN.

1995. Samoubica uleteo kamionom sa eksplozivom u Ambasadu Egipta u Islamabadu, glavnom gradu Pakistana. U eksploziji poginulo 16, povređeno više od 60 ljudi.

1996. Okupljanjem 35.000 ljudi, u Nišu počeli protesti zbog falsifikovanja izbornih rezultata drugog kruga lokalnih izbora u Srbiji, na kojima je pobedila koalicija Zajedno. Protesti širom Srbije, koji su trajali tri meseca, uz pritisak međunarodne zajednice, prisilili predsednika Srbije Slobodan Milošević da 11. februara 1997. prizna prvu pobedu opozicije u Srbiji od ukidanja komunizma na prostoru SFRJ.

1996. Tokom prvog susreta pape Jovana Pavla II i predsednika Kube Fidela Kastra, u Vatikanu, poglavar Rimokatoličke crkve prihvatio poziv da poseti komunističku Kubu.

1998. Svedočenjem nezavisnog tužioca Keneta Stara, koji je optužio predsednika SAD Bila Klintona za krivokletstvo i ometanje pravde, formalno počeo postupak impičmenta protiv šefa države, treći u istoriji SAD.

2000. Na hiljade Španaca okupilo se oko grobnice generala Franciska Franka, u mestu Vale de los Kaidos, kako bi obeležili 25-godišnjicu diktatorove smrti.

2003. Pokret Otpor, poznat po akcijama protiv bivšeg režima Slobodana Miloševića, prerastao u političku partiju. Pristupanjem Demokratskoj stranci, 8. septembra 2004, Otpor prestao da postoji.

2003. U vijetnamsku luku Ho Ši Min, posle gotovo 30 godina, uplovila fregata SAD.

2004. Predsednik Srbije i Crne Gore Svetozar Marović doputovao je u Pariz u posetu Unesku. To je prva zvanična poseta Beograda toj organizaciji od Drugog svetskog rata.

2007. Uhapšen je Kije Sampan, jedan od najbližih saradnika ozloglašenog vođe Crvenih Kmera Pola Pota. Sampan je peta osoba iz najužeg kruga oko Pola Pota kojoj će biti suđeno za zločine tokom strahovlade Crvenih Kmera u periodu od 1975-1979. godine, u kome je stradalo između 1,4 i 1,7 miliona ljudi.