Prva transplantacija materice?

"Radićemo transplantaciju materice, bez jajnika i jajovoda. Eventualno ćemo transplantirati i krvne sudove,ako bude neophodno. Znaćemo šta ćemo sve tačno morati da uradimo tek kada krenemo s operacijom i vidimo stanje. Reč je o transplantaciji sa živog donora, kaže za “Blic” doktor Dušan Stanojević, direktor GAK “Narodni front”.

Prema njegovim rečima, transplantacija materice je, za razliku od srca, teži poduhvat, jer srce ima veće krvne sudove dok su krvni sudovi materice sitni.

"Ali ne sumnjam da ćemo uspeti. Samo je pitanje da li će te žene nakon toga moći da iznesu trudnoću“, dodaje on.

Doktor Stanojević i doktor Božina Radević su se već dogovorili oko svih tehničkih detalja.

Četiri pacijentkinje već su pronašle donore, što je najvažnije. One ispunjavaju još jedan uslov – u braku su. To je važno jer će odmah nakon operacije ući u proces vantelesne oplodnje.

"To je i suštinski razlog transplantacije, koju ne radimo čisto da bi one imale matericu, nego da bi mogle da imaju dete", kaže doktor Stanojević.

Dva donatora su majke njegovih pacijentkinja, jedna je starija sestra koja je već rađala, a jedna je tetka pacijentkinje.

"Sve smo utanačili. Ostalo je još samo da pronađemo način da se to finansijski izvede jer su te procedure jako skupe", kaže on.

Stanojević već dugi niz godina radi operacije u kojima pravi veštačke vagine od dela creva žene.

"Žene koje sam operisao su se već navikle na svoje vagine i imaju uredne seksualne odnose. Međutim, transplantacija materice je novi izazov. Trenutno je 80 do 100 mojih pacijentkinja koje imaju između 20 i 35 godina zainteresovano za ovaj postupak", navodi doktor.

Kako "Blic“ piše, lekari u Srbiji su još pre nekoliko godina hteli da izvedu ovu operaciju, ali nije postojao odgovarajući zakonski okvir. Po prethodnom zakonu, bila je moguća samo transplantacija vitalnih organa, što materica nije.

Stanojević kaže da je još pre dve godine tražio od Komisije za primenu novih tehnoloških postupaka da mu dozvoli da izvede transplantaciju materice, ali mu je rečeno da mora da sačeka novi zakon o transplantaciji organa koji bi to i dozvolio.

Zakon je nedavno usvojen i samo je pitanje vremena kada će prva operacija biti izvedena.

"Ne mogu da vam kažem tačno kada će to biti, da ne bude posle da sam slagao, ali biće uskoro. To znam“, navodi on.

Transplantacija materice se radi kod žena koje pate od takozvanog Rokitanskog sindroma – one su rođene bez materice i vagine. U Srbiji se godišnje rodi 80-90 hiljada dece, od čega je 40 do 45 hiljada devojčica. Na 4.000 novorođenih devojčica jedna se rodi bez materice i vagine.

Ovaj zahvat jedina je nada ženama koje su rođene bez materice ili su zbog bolesti ili iz nekog razloga ostale bez nje. Pogotovu u Srbiji gde nije dozvoljeno da se u proces vantelesne oplodnje uključi i surogat majka.

Koliko je zahtevan i komplikovan ovaj zahvat, govori činjenica da se od prve, neuspele transplantacije materice izvedene još 2000-te na 26-godišnjoj ženi iz Saudijske Arabije ove procedure testiraju na zečevima, svinjama, kozama i majmunima.

Do sada se uvek pojavljivao problem snabdevanja transplanitranog organa krvlju. Ovih dana, međutim, hirurzi i veterinari iz Londona radeći sa medicinskim timovima iz Njujorka i Budimpešte uspešno su transplantirali matericu zajedno s aortom – ali zečevima, i najavili su da će ovaj postupak na ljudima pokušati tek za dve godine, piše "Blic“.