Hrvatska: Krizni porez pred sudom

Pojedini hrvatski političari i ekonomisti su dali podršku tom predlogu, a neki tvrde da zakon ne krši ustav. U saopštenju Mesićevog kabineta ističe se da zakon ne uređuje učešće svih u podmirivanju javnih troškova na ustavom propisan način i ocenjuje da se ne poštuju principi pravednosti i jednakosti, jer se njime uvodi nejednakost u podmirivanju javnih troškova.

Preduzetnicima koji isplaćuju plate oduzeto je pravo koje imaju prema nadležnom propisu, jer se plate u trgovačkim društvima uređuju na način utvrđen pravilima tih društava, pa se navedenim delom zakona ne poštuju ustavom zajamčena preduzetnička i tržišna sloboda, ističu u Mesićevom kabinetu.

Ustavom je propisano da se poreski sistem zasniva na principima jednakosti i pravednosti, a poreske stope pomenutim zakonom ne jamče građanima jednakost, jer teret poreskog opterećenja nije utvrđen razmerno primanjima koja građani ostvaruju, smatraju u Mesićevom kabinetu i ističu da su uvođenjem posebnog poreza naročito pogođeni najsiromašniji slojevi društva, odnosno većina građana, jer oni koji ostvaruju mesečna primanja u iznosima i deset puta višim od navedenih ne osećaju teret poreskog opterećenja.

Hrvatski vicepremijer i ministar privrede Damir Polančec izjavio je da Mesić ima pravo da od ustavnog suda zatraži ocenu ustavnosti zakona o posebnom porezu na plate, ali je, ne ulazeći u komentare, izjavio da treba pričekati da se ustavni sud izjasni o tom zakonu.

Potpredsednik Sabora Vladimir Šeks smatra da u zakonu nema elemenata koji se kose s Ustavom, ali i da treba pričekati mišljenje ustavnog suda.

Mesićev zahtev za ocenu ustavnosti kriznog poreza pohvalio je dekan Pravnog fakulteta u Zagrebu Josip Kregar koji smatra da Mesić ima razloga da ga podnese i šteta je što to svoje pravo nije i ranije koristio.

Podsetimo, zakonom o posebnom ili kriznom porezu koji je usvojen zadnjeg dana jula, a na snagu stupio 1. avgusta s rokom važenja do kraja 2010.mgodine predviđeno je da se na plate, penzije, dividende i sva druga primanja viša od 3.000 kuna (409 evra) plaća porez po stopi od dva odsto, a na sva primanja veća od 6.000 kuna (818 evra) po stopi od četiri odsto na ukupni iznos primanja.

Poslanici opozicije, ali i koalicionih partnera u vladi tražili su da se osim poreza na dohodak, tj. na rad, uvode i znatniji porezi na imovinu i kapital.