Interesovanje za organsku hranu

UNCTAD procenjuje da će globalna vrednost prodaje sertifikovanih organskih proizvoda 2012. godine dostići 67 milijardi dolara, u odnosu na 46 milijardi dolara 2007. i 23 milijarde dolara 2002. godine, prenosi Rojters.

Prodaja organskog voća, povrća, žitarica, jaja i mesa - proizvedenih bez veštačkih đubriva i pesticida - beleži poslednjih godina znatan rast zahvaljujući tvrdnjama da je takva hrana zdravija, boljeg ukusa i da se njenom proizvodnjom nanosi manja ekološka šteta nego kad su u pitanju konvencionalni prehrambeni proizvodi.

UNCTAD navodi da bi farmeri iz zemalja trećeg sveta, koji se često bezuspešno bore sa svojim subvencionisanim i tehnološki znatno bolje opremljenim kolegama iz Evrope i SAD, mogli da profitiraju na proizvodnji i izvozu organske hrane.

Studije obavljene u Africi, Aziji i Južnoj Americi pokazale su da organski farmeri više zarađuju od poljoprivrednika koji se bave tradicionalnom poljoprivredom, što nije čudno s obzirom na to da je organska hrana skuplja od konvencionalne za 30 do 200 odsto.

U Africi, gde na poljoprivrednom sektoru radi 57 odsto zaposlenih, a on u izvoznom prihodu ima udeo od svega 11 odsto, uslovi za organsku poljoprivredu su naročito povoljni.

Ova proizvodnja najbolje se organizuje na malim poljoprivrednim posedima, a u Africi su takva imanja u većini. Osim toga, rizik od preorijentacije na takvu proizvodnju je mali, a fiksne investicije, ako ih uopšte ima, jesu minimalne.

U Africi je smešteno između 20 i 24 odsto svetskih organskih farmi, a mogućnosti za njihovo omasovljenje su ogromne, naročito s obzirom na činjenicu da se trenutno koristi samo oko 14 odsto obradivog zemljišta tog kontinenta, koje je procenjeno na 184 miliona hektara.