UN: Usvojena rezolucija o Gazi

Za rezoluciju je glasalo 14 zemalja članica Saveta bezbednosti, dok su Sjedinjene Američke Države bile uzdržane. Rezolucijom Saveta bezbednosti, pored prekida vatre, traži se i neometano snabdevanje stanovništva Gaze hranom, gorivom i medicinskim potrepštinama, kao i pojačano međunarodno angažovanje na sprečavanju šverca oružja i municije.

Takođe se ističe da palestinsko i izraelsko stanovništvo mora da bude zaštićeno, izražava se velika zabrinutost zbog velikih civilnih žrtava i produbljivanja humanitarne krize u Gazi i osuđuje svako nasilje nad civilima, kao i svi akti terorizma.

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki Mun pozdravio je donošenje rezolucije.

"Za mene je veliko olakšanje to što je ova rezolucija doneta i nadam se da će ona doneti kraj ovoj tragičnoj situaciji. Vaša odluka pokazuje volju međunarodne zajednice. Sve strane u konfliktu moraju u potpunosti ispoštovati ovu odluku“, kazao je Ban.

Za rezoluciju je glasalo 14 zemalja članica, dok su Sjedinjene Američke Države bile uzdržane.

Američka državna sekretarka Kondoliza Rajs izjavila je da SAD ipak podržavaju rezoluciju Saveta bezbednosti.

"Sjedinjene Države smatrale su da je važno videti ishod egipatskog posredovanja, kako bi videli šta ova rezolucija podržava i zato smo se uzdržali od glasanja. Ali, nakon razmatranja, odlučili smo da ova rezolucija, tekst koji mi podržavamo, ciljevi koje podržavamo, zaista moraju proći. Savet je obezbedio mapu za održiv, dugotrajan mir u Gazi“, objasnila je Rajsova.

Ministar spoljnih poslova Palestine Rijad al Maliki tražio je od Izraela da odmah implementira rezoluciju Ujedinjenih nacija.

“I sada, gospodine predsedniče, Izrael, okupaciona sila, mora odmah implementirati ovu rezoluciju. Agresija se mora zaustaviti kako bismo imali priliku da počnemo da isceljujemo rane našeg naroda i da gradimo ono što je brutalna ratna mašinerija Izraela uništila u Gazi“, poručio je on.

Gabrijela Šalev, ambasadorka Izraela u Ujedinjenim nacijama, pred Savetom bezbednosti ponovila je stav Izraela da odgovornost za sukob u Gazi snosi isključivo Hamas.

"Odgovornost za ovo što se trenutno dešava nedvosmisleno je na Hamasu. Međunarodna zajednica mora se fokusirati na to da se zaustave terorističke aktivnosti Hamasa i na to da se jasno pošalje poruka da terorističke organizacije nikada ne mogu biti legitimni lideri“, rekla je Gabrijela Šalev.

Rezolucija je izglasana nakon tri dana intenzivnih pregovora arapskih država i SAD, Britanije i Francuske, koje u Savetu imaju pravo veta.

Izrael i Hamas odbacuju rezoluciju

I Vlada Izraela i radikalni pokret Hamas, koji kontroliše pojas Gaze, odbacili su rezoluciju Saveta bezbednosti UN kojom se poziva na prekid vatre.

Kabinet izraelskog premijera Ehuda Olmerta saopštio je da će vojska "nastaviti da deluje u cilju zaštite izraelskih građana i izvršiti misiju koja joj je poverena".

U saopštenju se ocenjuje da palestinski raketni napadi koji su se dogodili u petak pokazuju da poziv na prekid vatre "ne može da funkcioniše".

"Ispaljivanje raketa ovog jutra samo pokazuje da je odluka UN ne može da funkcioniše i da je se neće pridržavati ubilačke palestinske organizacije", navedeno je u saopštenju.

U isto vreme, radikalni pokret Hamas odbacio je usvojenu rezoluciju, ocenivši da ona nije u interesu palestinskog naroda, a Izrael je i nakon usvajanja rezolucije nastavio napade u pojasu Gaze.

Predstavnik Hamasa u Libanu Rafat Mora rekao je nešto ranije da Hamas odbacuje rezoluciju "jer ona nije u našem interesu ni u interesu palestinskog naroda".

Palestinski predsednik Mahmud Abas, s druge strane, pozdravio je rezoluciju Saveta bezbednosti kao "važan korak", ali je naglasio da je važno da se ona i primeni.

"Predsednik Abas smatra rezoluciju važnim korakom, ali ističe da se ona sada mora sprovesti u delo, zaustavljanjem agresije, povlačenjem izraelske vojske iz pojasa Gaze i okončanjem patnji građana", rekao je za AFP Abasov potparol Nabil Abu Rudeina.

Izrael je i danas nastavio sa ofanzivom na ciljeve Hamasa. O situaciji na terenu možete čitati više u posebnoj vesti.

Gardijan: Obama spreman na kontakte sa Hamasom

Administracija budućeg američkog predsednika Baraka Obame spremna je da napusti Bušovu politiku izolacije Hamasa i da uspostavi kontakte sa tom organizacijom, objavio je Gardijan, pozivajući se na izvore bliske Obaminom timu.

Kontakti bi, kako prenosi londonski list, mogli da budu uspostavljeni preko američkih obaveštajinih službi i predstavljali bi definitivan raskid sa politkom odlazeće administracije Džordža Buša, koji je smatrao da Hamas treba izopštiti.

Stejt department označio je Hamas kao terorističku organizaciju, a Kongres je 2006. godine doneo zakon kojim je zabranjena finansijska pomoć toj grupi, podsetio je Gardijan.

Prema saznanjima britanskog dnevnika, za sada nema govora da će Obama u prvim mesecima odobriti uspostavljanje direktnih diplomatskih pregovora sa Hamasom, ali savetnici ga podstiču da uspostavi kontakte nižeg nivoa ili čak tajne, jer u Vašingtonu raste uverenje da je izolacija Hamas kontraproduktivna.

SAD su sličan put odabrale 70-ih godina prošlog veka, kada su imale tajne kontakte sa Palestinskom oslobodilačkom organizacijom, za koje je Izrael saznao mnogo kasnije.

Ujednjene nacije su sinoć usvojile rezoluciju kojom se zahteva hitna i bezuslovna obustava vatre između Hamasa i izraelskih snaga u Gazi. Američka državna sekretarka Kondoliza Rajs, koja je u ime SAD prisustvovala zasedanju, bila je uzdržana.

"Obamina administracija će biti posvećena pregovorima o kritičnim pitanjima sa ključnim stranama", rekao je Gardijanu jedan diplomata koji važi za kandidata za neko visoko spoljnopolitičko mesto.

I Ričard Has, diplomata koji je bio na položaju u administracijama Buša starijeg i mlađeg, takođe podržava kontakte nižeg stepena sa Hamasom pod uslovom da dođe do primirja.

Postoji opasnost da javnost kontakte sa Hamasom shvati kao davanje legitimiteta ovoj organizaciji, što bi izazvalo negativne reakcije, ali analiticari smatrađu da ima niz načina da se to izbegne, poput "tajnih izaslanika i multilateralnih pregovora", naveo je Gardijan.

EU traži humanitarne garancije od Izraela

Evropska unija zatražiće od Izraela da dozvoli slobodno i bezbedno dopremanje humanitarne pomoći u pojas Gaze, kao i da prema toj oblasti ponovo otvori svih šest prelaza, navodi se u nacrtu pisma Evropske komisije, koji je danas dobio Rojters. "Potpuni i neograničen pristup pojasu Gaze i tamošnjem narodu mora biti omogućen", navodi se u pismu upućenom izraelskoj ministarki spoljnih poslova Cipi Livni i ministru odbrane Ehudu Baraku.

Evropska komisija je istakla da palestinski civili, zarobljeni u zoni konflikta, imaju prava na sigurno utočište, gde nisu izloženi riziku napada sa bilo koje strane.

Izrael mora da garantuje da se ljudi kojima je neophodna neodložna medicinska pomoć evakuišu iz pojasa Gaze da bi bili lečeni, navela je Komisija, dodajući da je Evropska unija spremna da pomogne u toj operaciji.

O uzrocima sukoba u Gazi, o ciljevima palestinskih i izraelskih političara, o mogućem mirovnom sporazumu, u večerašnjoj emisiji Uvećanje, koja je na programu Info kanala B92 u 20 sati, govore palestinski ambasador Mohamed Nabhan i ambasador Izraela Artur Kol.