VB nacionalizuje hipotekarnu banku

Ministarstvo finansija povrdilo je da će preuzeti 50 milijardi funti (91 milijardi dolara) "teške" hipoteke i zajmove Bredford i Bingli (B&B) kako bi očuvalo finansijsku stabilnost Velike Britanije.

Takođe će ministarstvo utrošiti 18 milijardi funti (33 milijarde dolara) da ubrza prodaju poslovanja B&B na sektoru depozita sa stanovništvom španskoj bankarskog grupi Santander.

B&B će tako biti druga britanska banka nacionalizovana ove godine i poslednja u nizu evropskih i američkih žrtava globalne finansijske krize.

Santander će za oko 400 miliona funti (735 miliona dolara) preuzeti 2,7 miliona štednih računa B&B na kojima su depoziti vredni oko 21 milijardu funti.

Španci će takođe preuzeti mrežu hipotekarnog kreditora sa oko 200 filijala. Za sada će marka B&B ostati a računi će biti prebačeni Ebiju, britanskoj banci koju je Santander kupio 2004.

Britanska vlada želela je za devetog po veličini hipotekarnog kreditora kupca sa privatnog sektora koji bi kupio ceo B&B.

Međutim, rivali kompanije B&B, u uslovima globalne kreditne krize i slabosti na britanskom tržistsu stanova, nisu bili mnogo raspoloženi da preuzmu hipotekarni portfolio od 41 milijardu funti.

Akcije B&B pale su na kraju prethodne nedelje na rekordni minimum, na 20 penija, što vrednost kompanije postavlja na manje od 300 miliona funti.

Nacionalizovana najveća belgijska banka

Vlade Beneluksa (Belgije, Holandije i Luksemburga) odlučile su da nacionalizuju najveću belgijsku banku "Fortis", kako bi sprečile njeno bankrotstvo.

Tri zemlje su rešile, u okviru plana koji je ranije razrađen, da posrnulu banku spase tako što će u kupovinu njenih akcija uložiti 11,2 milijarde evra (16,3 milijarde dolara). Belgija je za tu operaciju izdvojila sumu od 4,7 milijardi evra, dok će Holandija i Luksmembrug za spas ugrožene banke uložiti približno četiri i 2,5 milijarde evra.

Rukovodstvo "Fortisa" je još u junu saopštilo da banci nedostaju sveža, likvidna, sredstva, a situacija je postala krajnje dramatična protekle sedmice, nakon oštrog pada bančinih akcija i prave panike među ulagačima koji su masovno počeli da dižu svoje uloge.

Predsednik "Fortis" banke Moris Lipen će, kako je saopšteno, napustiti svoj položaj jer je bio najodgovornija ličnost za bančino poslovanje.

"Fortis" pripada grupi od 20 najvećih svetskih banaka i ubedljivo je, kako se navodi u agencijskim izveštajima, najveća bankarska organizacija u Belgiji.

Nacinalizovanu belgijsku banku je, inače, u oktobru prošle godine kupila holandska "ABN Amro banka", plativši za tu akviziciju više od 24 milijarde evra.

Banka "Fortis" je, međutim, nakon preuzimanja od strane holandskog rivila i dalje zadržala autonomiju u poslovanju, što se, prema svemu sudeći, nije pokazalo kao najbolje rešenje.

Holandski ministar finansija Vouter Bos je ukazao na obavezu Beneluksa da "sačuva banku kao što je "Fortis", u vremenima koja su, kao je rekao, "teška poput sadašnjih".

Bos je precizirao da vlade zemalja Beneluksa nisu imale, kad je reč o sudbini "Fortisa", drugog izbora, jer je pozicija te banke postala "vrlo ranjiva."

U slučaju da je Beneluks pokušao da spase "Fortis" uobičajenom tržišnom intervencijom pitanje je "da li bi banka danas opastala", zaključio je Bos.
Finansijski eksperti u Briselu navode da je "Fortis" do sada najvća banka u 27-članoj Evropskoj uniji koja je morala da potraži zaštitu države da bi preživela sve oštriju globalnu kreditnu krizu.

Sudbinu "Fortis" banke mogle bi, prema oceni mnogi zapadnoevropskih ekonomista, da podele i neke velike bankarske organizacije iz Velike Britanije, Španije i drugih zemalja EU koje se, takođe, nalaze u nezavidnoj finanisijskoj situaciji.