Gruzija se povlači iz Južne Osetije

Gruzijsko Ministarstvo inostranih poslova predalo je ruskoj ambasadi u Tbilisiju notu u kojoj potvrđuje da su njene vojne snage prekinule sve akcije Južnoj Osetiji. U saopštenju se navodi da su gruzijske vojne snage povučene iz zone konfikta i da je gruzijska strana otvorila južno od Chinvalija humanitarni koridor, omogućivši civilnom stanovništvu i ranjenicima da napuste zonu konflikta.

Ruska državna agencija Itar-Tas prenela je da je u ruskom Ministarstvu inostranih poslova potvrdjeno da je uručena nota u kojoj se izražava namera da se povedu pregovori. Prekidu vojne akcije prethodile su oštre ulične borbe u Chinvaliju, prestonici nepriznate Južne Osetije, kao i oko grada Gorija.

"Ruske snage zauzele su Chinvali", izjavio je danas ranije portparol gruzijskog ministarstva unutrašnjih poslova Čota Utiašvili. Sekretar Saveta bezbednosti Gruzije Aleksandar Lomaja danas je rekao da su se gruzijske snage povukle iz skoro svih delova Južne Osetije. Očevici su rekli da su videli povlačenje vojnika i teške artiljerije.

Pomoćnik komandanta Mešovitih snaga za podršku mira u Južnoj Osetiji Vladimir Ivanov rekao je da je Chinvali u potpunosti očišćen od gruzijskih jedinica, koje se potiskuju ka administrativnoj granici otcepljene autonomne oblasti sa Gruzijom.

Agencija RIA Novosti prenela je reči predstavnika južnoosetijskog predsednika u Rusiji Dmitrija Medojeva da je Chinvali sravnjen sa zemljom. "To je Staljingrad", rekao je on, navodeći da po ulicama razrušenog grada ima mnogo ubijenih gruzijskih vojnika.

Zamenik šefa ruske diplomatije Grigorij Karasin izjavio je da Rusija neće početi pregovore, sve dok Gruzija ne povuče svoje snage na ranije položaje i optužio Zapad da ometa "operaciju nametanja mira".

"Gruzija treba da povuče vojsku na liniju od 1992. godine, što je utvrđeno sporazumima. Neophodno je potpisati sporazum o neprimenjivanju sile. Bez zaključenja tog sporazuma ne može biti reči o početku pregovora", kazao je Karasin, prenosi Itar-Tas.

On je kazao da su se zapadne države "ponele čudno prvih sati agresije na Južnu Osetiju, neshvatljivo ćuteći".

"Onda su, kao po komandi, neke države zauzele poziciju da kritikuju Rusiju i sada ometaju realizaciju operacije prinuđivanja na mir, dovodeći u sumnju metode, ciljeve, tempo", rekao je ruski diplomata.

Kako prenosi Rojters, ruske bombe pale su večeras oko 200 metara dalje od piste međunarodnog aerodroma u Tbilisiju, a cilj vazdušnog napada bila je fabrika za izgradnju vojnih aviona.

Ministar zdravlja Gruzije Sandro Kvitašvili je saopštio da je u Gruziji poginulo 45 vojnika i 40 civila, prenosi ruska agencija Interfaks.

Kako su izvestile ruske novinske agencije, prilikom napada na vozilo TV ekipe u nogu je ranjen novinar Aleksandar Sladkov, a u ruku snimatelj Leonid Losev, dok je videoinženjer Igor Uklein zadobio kontuzije. Njih trojica prebačeni su u Vladikavkaz, glavni grad ruske republike Severne Osetije, gde su operisani. Nedaleko od Chinvalija, od vatre sa gruzijske strane ranjen izveštač "Komsomolske pravde" Aleksandar Koc, a agencija RIA Novosti već dva dana ne može da stupi u kontakt sa svojim fotografom Saidom Carnajevom.

Istovremeno, ruski izvori javljaju da je u borbama u Južnoj Osetiji poginulo najmanje 2.000 ljudi.

Južnu Osetiju je poslednjih dana napustilo oko 7.400 izbeglica, saopštio je predstavnik UNHCR za izbeglice Ron Redmond, a prenosi Itar-Tas.

Novinari koji izveštavaju iz glavnog grada Južne Osetije, Chinvalija, u kojem se vode žestoke bitke, preko novinara agencije Interfaks uputili su apel da se otvori koridor za novinarske ekipe, decu, žene i starije ljude.

"Obraćamo se predsednicima Rusije, SAD i Gruzije, Dmitriju Medvedevu, Džordžu Bušu i Mihailu Sakašviliju, vladama zapadnih zemalja, UN, OEBS-u i drugima sa molbom da se organizuje koridor za našu evakuaciju", navedeno je u pozivu novinara.

(FoNet)

U međuvremenu, Ministarstvo odbrane Rusije, čija se 58. armija, 76. vazdušno desantna divizija i specijalne vojne snage od petka nalaze u Južnoj Osetiji, demantovalo je izveštaje gruzijskih medija o eksploziji u Rokskom tunelu, koji povezuje Severnu Osetiju, autonomnu republiku u sastavu Rusije, sa Južnom Osetijom.

Jedinice ruske armije pouzdano kontrolišu teritorije oko tunela, saopštilo je ministarstvo. Kroz taj tunel prevoze se i ranjenici iz Južne Osetije.

Ruski premijer Vladimir Putin pozvao je Gruziju da odmah obustavi agresiju i naveo da su dejstva Rusije sa pravnog aspekta apsolutno osnovana, legitimna i neophodna.

Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov pozvao je sinoć međunarodnu zajednicu da se priključi međunarodnim mirovnium naporima u Južnoj Osetiji.

Skupština Gruzije jednoglasno je potvrdila ukaz predsednika Mihaila Sakašvilija o uvođenju ratnog stanja u zemlji na 15 dana, koji je ponudio Rusiji trenutni prekid vatre.

Mihail Sakašvili naredio je gruzijskim vojnicima da napuste glavni grad Južne Osetije Chinvali kao prvi korak ka primirju.

Medvedev: Gruzijske snage počinile genocid

Ruski predsednik Dmitrij Medvedev nazvao je dejstva Gruzije u Južnoj Osetiji - genocidom.

"Forme u kojoj su se odvijale akcije gruzijske strane, drugačije osim genocidom ne mogu se nazvati, jer su dobile masovni karakter, bile su usmereni protiv odredjenih ljudi - civilnog stanovništva, mirovnjaka koji su ispunjavali svoju funkciju održavanja mira u tom regionu", rekao je Medvedev na susretu sa predsednikok Istražnog komiteta Glavnog tužilaštva Aleksandrom Bastrikinom.

"Prema informacijama koje dobijamo, bili su izvršeni najteži zločini: ljude su ubijali, palili, gazili tenkovima, klali", rekao je Medvedev, dodajući da će "operacija prinude Gruzije na mir biti nastavljena, a vinovnici kažnjeni".

Medvedev je od Bastrikina tražio da preduzme sve što je potrebno da se dokumentuju dokazi za zločine počinjene u Južnoj Osetiji i da se formira baza podataka neophodna za krivično gonjenje onih koji su ih počinili.

Medvedev je večeras u telefonskom razgovoru s francuskim kolegom Nikolom Sarkozijem poručio da je za normalizaciju situacije u zoni gruzijsko-južnoosetijskog konflikta neophodno da Gruzija povuče svu vojsku.

Pored toga, kako je prenela pres-služba Kremlja, Tbilisi mora da potpiše pravno obavezujući sporazum o neprimanjivanju sile.

Lavrov razgovarao sa Rajsovom o Osetiji

Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov ukazao je večeras ministarki spoljnih poslova Gruzije Eko Tkešelašvili na apsoluntu neophodnost povlačenja svih gruzijskih oružanih formacija iz zone konflikta u Južnoj Osetiji.

U razgovoru telefonom o situaciji u Južnoj Osetiji, do kojeg je došlo na inicijativu gruzijske ministarke, Lavrov je naglasio da je potrebno da se gruzijske snage povuku na taj način da se dođe do stanja u skladu sa Sporazumom iz Dagomisa iz 1992. godine, saopštio je ruski MIP.

U maju 1992. Južna Osetija je proglasila nezavisnost, a posle sukoba sa Gruzijom, u otcepljenu oblast su, na osnovu sporazuma iz Dagomisa između ruskog i gruzijskog lidera Borisa Jeljcina i Eduarda Ševardnadzea, uvedene mirovne snage od po 500 pripadnika iz Rusije, Gruzije i Severne Osetije.

Gruzijska ministarka se pozivala na saopštenje zvaničnog Tbilisija da su se gruzijske snage povukle iz zone kofnlikta, ali joj je Lavrov naveo činjenice o prisustvu snaga koje nastavljaju da vode borbena dejstva, na šta je Tkešelašvilijeva je "obećala da će hitno precizirati situaciju", navedeno je u saopštenju ruskog MIP-a.

Lavrov je razgovarao ranijei sa američkom državnom sekretarkom Kondolizom Rajs, kojoj je kako je saopštilo njegovo ministarstvo, ukazao na "mnoge ratne zločine gruzijskih jedinica protiv civilnog stanovništva Južne Osetije, koji su doveli do velike humanitarne katastrofe".

Kako se navodi u saopštenju, Lavrov je, u razgovoru održanom na inicijativu Rajsove, naglasio da je neophodno hitno povlačenje gruzijske vojske, na pozicije iz sporazuma strana, kao i potpisivanje pravno obavezujućeg dokumenta o neprimenjivanju sile.

Lavrov je rekao da "u uslovima zadržane direktne pretnje po život ruskih državljana u Južnoj Osetiji, ruske mirovne snage, u skladu sa postojećim međunarodnim sporazumima, nastavlja operaciju prinude gruzijske strane na mir", navodi se u saopštenju.

Sakašvili: Rusija želi da osvoji Gruziju

Gruzijski predsednik Mihail Sakašvili smatra da Rusija želi da " osvoji Gruziju kako bi osigurala energetske puteve iz centralne Azije i kako bi se rešila demokratskog režima" u regionu.

"Oni žele celu Gruziju", rekao je Sakašvili u današnjem intervjuu za nemački dnevnik "Rajn-Cajtung".

Sakašvili je naglasio da je "Rusima potrebna kontrola nad transportom energenata iz centralne Azije i Kaspijskog mora".

Oni (Rusi), žele da nas se reše, žele promenu režima jer ne žele demokratske promene, dodao je Sakašvili.

Predsednik Gruzije je rekao da je razgovarao sa američkim predsednikom Džordžom Bušom koji mu je dao "punu podršku".

"U ovom slučaju se ne radi samo o Gruziji, već se ovaj napad na neki način može shvatiti i kao agresija na SAD", istakao je Sakašvili u interjuu za nemački dnevnik.

Gruzija gradi gasovod koji će povezivati Azerbejdžan i Tursku sto ugrožava ruski monopol na energetske sirovine - tvrde u Tbilisiju.

Abhazija: Opšta mobilizacija

Savet bezbednosti gruzijske separatstičke republike Abhazije odobrio je danas odluku predsednika Sergeja Bagapša da se uvede opšta mobilizacija u toj republici, zbog sukoba sa gruzijskim snagama.

U skladu sa ustavom te nepriznate republike, u roku od 24 sata odluku treba da odobri parlament, kako bi stupila na snagu, rekao je agenciji Interfaks predstavnik predsednika Abhazije, Kristian Bžanija.

Predsednik Sergej Bagapša je zatražio od Rusije, sa kojom ta republika ima tesne veze, da pojača žastitu njene morske granice.

"Mirovna misija, u skladu da utvrđenim mandatom, treba da se realizuje i u vazduhu i na kopnu i na vodi", kazao je Bagapša.

Posmatračka mirovna misija UN u Gruziji (UNOMIG) saopštila je danas da je ruska avijacija, a ne gruzijska, kako je ranije navedeno, bombardovala klanac Kodori koji je pod gruzijskom kontrolom u Abhaziji.

Generalni sekretar UNOMIG-a Edmon Mile rekao je da su ruske snage bombardovale dva sela u klisuri Kodori koja je pod gruzijskom kontrolom u Abhaziji.

Potopljen gruzijski brod

Rusko ministarstvo odbrane saopštilo je da su brodovi ruske mornarice potopili gruzijski brod s raketnim lanserima nakon okršaja na moru, javljaju ruske novinske agencije.

Gruzijski brodovi dva puta su pokušali da napadnu ruske brodove koji su "uzvratili vatru", a jedan od gruzijskih brodova koji su počeli napad je potonuo.

U izveštajima agencija se ne navodi koji su brodovi učestvovali u okršaju niti gde se okršaj dogodio.

Brodovi ruske mornarice ranije danas stigli su do gruzijske obale u Crnom moru i naređeno im je da spreče da oružje stigne u tu kavkasku zemlju, javila je danas agencija Interfaks, pozivajući se na izvore u ruskoj mornarici.

"Mornarici je naređeno da ne dozvoli da zalihe oružja i vojne opreme stignu u Gruziju preko mora", rekli su ti izvori.

Rusija je optužila Zapad i Ukrajinu da naoružavaju Gruziju.