Konačno revizorska institucija

Skupština Srbije sledeće nedelje će da raspravlja o kandidatima za ovu insitituciju, koje je predložio Odbor za finansije. Srbija je jedina zemlja u Evropi koja nema nezavisnu revizorsku instituciju za kontrolu trošenja novca iz budžeta. Stručnjaci, međutim, već sumnjaju u efikasnost ovog tela.

Predloženi predsednik, potpredsdnik i tri člana Saveta Državne revizorske institucije su stranački kandidati to vladajuće koalicije. Za predsednika je predložen Radoslav Sretenović iz koalicije DSS-Nova Srbija, za potpredsednika Ljubica Nedeljković iz Demokratske stranke.

Za članove su predloženi Zoran Tamaš iz DS-a, Ljiljana Dmitrović Šaponja iz G17 plus i Natalija Ćatović iz Nove Srbije.

I pre izbora ovih ljudi, stručnjaci sumnjaju u njihov nepristrasan rad, pre svega zato što je njihov izbor bio uslovljen direktnim stranačkim pogodbama.

Sumnju potpiruje i praksa pri formiranju dosadašnjih sličnih insitucija, kao što je poverenik za informacije od javnog značaja, koja je bila praćena suptilnom opstrukcijom, kaže Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbije.

"Imaćemo više testova za odnos vlade prema DRI-ju, za početak to je obezebeđivanje prostorija, donošenje akata o sistematizaciji sredstava u budžetu. Mi smo do sada imali gorka iskustva sa nezavisnim telima".

Revizorska insitucija pratiće gde se troši novac poreskih obveznika.

U Sloveniji koja ima dugu praksu ovakve kontrole, kažu da su najveće mahinacije moguće pri javnim nabavaka i izgradnji autoputeva gde se troši mnogo novca.

Revizorska insitucija, koja u Sloveniji osim predsednika i dva zamenika, broji stotine ljudi koji na terenu kontrolišu budžet mora da bude odgovorna pre svega građanima:

"Treba biti jako oprezan u očekivanjima jer insitucija nije Supermen i to ne zači da će korupcije nestati da će sve biti transparentno, to nije preki sud koji nešto otkrije, pa veša onog ko je kriv već upozorava i daje preporuke tužilaštvu i policiji da reaguje", objašnjava Igor Šoltes, predsednik Računskog suda Slovenije.

Zakonom o budžetu predviđeni su razni načini kotrole trošenja novca iz budžeta. Do sada prema rečima Nemanje Nenadića unutrašnje kontrole javnih finansija nisu dale efekta.

Ako se ništa ne promeni, ni Državna revizorska institucija neće obezebediti da novac poreskih obveznika bude na sigurnom.