Bez dogovora u Savetu bezbednosti

SAD i njihovi evropski saveznici odlučili su po podne da utvrđivanje statusa Kosova prebace Kontakt-grupi zbog protivljenja Rusije da prihvati predlog rezolucije, saopštile su diplomate. Evropske zemlje i SAD saopštile su da je nemoguće ići dalje s rezolucijom o budućnosti Kosova u Savetu bezbednosti, gde Rusija preti vetom, prenele su strane agencije.

Kontakt-grupa bi trebalo da se sastane 25. jula u Beču, prema najavi ruskog ambasadora pri UN-u Vitalija Čurkina.

Savet bezbednosti UN održao je prethodno iza zatvorenih vrata konsultacije o novom nacrtu rezolucije o Kosovu, koji su pre četiri dana zvanično predstavile SAD i Evropska unija.

Po završetku konsultacija u Savetu bezbednosti UN, francuski ambasador pri svetskoj organizaciji Žan-Mark de La Sablijer je pročitao saopoštenje vlada predlagača poslednjeg nacrta rezolucije UN o statusu Kosova.

"Verujemo da su preporuke specijalnog izaslanika (Martija Ahtisarija), koje je generalni sekretar UN Ban Ki Mun potpuno prihvatio, pravične, uravnotežene i da pružaju najbolje rešenje koje će doneti stabilnost ne samo na Kosovu, nego i regionu u celini", navodi se u saopštenju.

Sablijer je u saopštenju, pročitanom u ime Francuske, Italije, Velike Britanije, Belgije i SAD, podsetio na dosadašnja nastojanja u Savetu bezbednosti za donošenje rezolucije.

"Žalimo, ipak, što je bilo nemoguće da obezbedimo takvu rezoluciju u Savetu bezbednosti UN", rekao je Sablijer i dodao da će se sada zastati u raspravama o rezoluciji.

Naglasivši da bi plan Martija Ahtisarija trebalo da bude osnova budućih razgovora, Sablijer je najavio i da će ministri spoljnih poslova EU raspravljati o Kosovu 23. jula.

U saopštenju se, takođe, prenosi upozorenje generalnog sekretara UN da bi, ukoliko status Kosova ostane nedefinisan, mogao da bude ugrožen napredak ostvaren delovanjem UN i privremenih institucija na Kosovu.

"Narodu Kosova treba omogućiti da ostvare ekonomski i politički razvoj", navodi se u saopštenju i dodaje će rešenje statusa Kosova takođe "pomoći Srbiji da prevaziđe sukobe iz 90-ih i da ide napred u svetliju evropsku i evro-atlantsku budućnost".

U saopštenju se na kraju iznosi nada da će novi razgovori voditi dogovoru između uključenih strana. "Ako ne, i dalje verujemo da je Ahtisarijev plan najbolji način za napredovanje", navodi se u saopštenju.

Čurkin: Ni podrška ni uzdržanost

Rusija je stavila do znanja da nije spremna da podrži novu rezoluciju Saveta bezbednosti UN o statusu Kosova, kao ni da se uzdrži prilikom glasanja o njoj, izjavio je popodne njen ambasador u UN Vitalij Čurkin.

On je kazao da je jasno ukazao da Rusija nije spremna da podrži rezlouciju, ali ni da se uzdrži tokom glasanja o njoj.

"Na osnovu saopštenja koje ste čuli (od ambasadora Francuske), izgleda da su naši partneri u Savetu bezbednosti i kosponzori rezolucije pozitivno reagovali na taj stav, tako da izgleda da ćemo imati mogućnost da pokušamo da pokrenemo efikasne pregovore između strana (Beograda i Prištine)", rekao je Čurkin.

Na pitanje novinara da li Rusija odlaže rešenje, Čurkin je rekao da Rusija sprečava rezoluciju koja je protivna međunarodnom pravu.

Na pitanje novinara kako će Rusija delovati u Kontakt grupi gde nema pravo veta, Čurkin je rekao: "Veoma blisko sarađujemo s našim partnerima, raspravljamo o stvarima. Mi smo našu poziciju jasno izneli. Aktivno i istaknuto ćemo učestvovati u razmatranjima u radnoj grupi".

Koštunica: Pobeda Rusije i Srbije

Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica izjavio je danas da je "zajednička principijelna politika Srbije i Rusije danas ostvarila značajnu pobedu" u Savetu bezbednosti UN u odbrani medjunarodnog prava i suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije.

"Povlačenje nacrta nove rezolucije koja je trebalo da pripremi nezavisnost Kosova i Metohije, ima izuzetan značaj za Srbiju i predstavlja pobedu prava nad pokušajem da se Srbiji otme veliki deo teritorije", naveo je Koštunica u pisanoj izjavi.

On je dodao i da je Srbija spremna za nove pregovore i da Vlada Srbije izričito insistira da se oni vode pod isključivim mandatom Saveta bezbednosti, jer samo to telo UN, saglasno Rezoluciji 1244, ima mandat da se bavi rešavanjem uredjenja Kosova.

Reakcije stranaka

Šef poslaničke grupe DSS-a Miloš Aligrudić izjavio je da SAD i Evropa nemaju pravo da odluče o tome da se nešto prebaci iz Saveta bezbednosti nekom drugom telu.

Aligrudić je kazao  da SAD i njihovi evropski saveznici mogu da "donesu odluku kakvu hoće, ali ona nema nikakvog pravnog značaja".

Šefica poslaničke grupe G17 plus Suzana Grubješić, komentarišući današnju odluku SAD i EU, da će novi pregovori biti u skladu sa postojećom rezolucijom 1244 koja poštuje teritorijalni suverenitet Srbije.

"Pošto nije donet nikakav novi dokument, pregovori će biti nastavljeni u skladu sa već postojećom rezolucijom. I to je odluka koja ide u našu korist", rekla je Grubješić.

Lider Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović ocenio je odluka SAD ide u prilog Prištini i da ne doprinosi pronalaženju rešenja koje bi garantovalo bolji život građanima Kosova.

On je agenciji Beta izjavio da ta odluka "smanjuje šanse Beograda da na bilo koji način odlučuje i utiće na život kosovskih Srba i veze Srbije sa Kosovom", navodeći da je za to odgovorna konfliktna politika vlade Vojislava Koštunice.

Predsednik Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić ocenio je da bi donošenje odluka o konačnom statusu Kosova van Saveta bezbednosti "dovelo do haosa u međunarodnom pravnom poretku".

Dačić je rekao da niko nema pravo da preuzme ovlašćenja Saveta bezbednosti i da se mora poštovati međunarodno pravo.

Lavrov sa Štajnmajerom

Lavrov

Prethodno su zvaničnici Rusije i SAD iznosili suprotstavljene stavove o predlogu nove rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Šef diplomatije Rusije Sergej Lavrov izjavio je ranije danas u Berlinu, posle sastanka s nemačkim kolegom Frankom Valterom Štajnmajerom, da međunarodno pravo i Povelja UN ne dopuštaju kršenje suvereniteta jedne zemlje.

Lavrov je rekao da u procesu određivanja statusa Kosova Rusija štiti međunarodno pravo, a ne sopstvene interese, i založio se za sporazumno rešenje, dodajući da u tome i jeste smisao Završnog akta iz Helsinkija, u kom se govori o principu nepovredivosti granica.

Lavrov je rekao da se Moskva i Berlin zalažu za nastavak konsultacija o Kosovu, odnosno da postoji zajednička uverenost da je potrebno nastaviti pregovore.

Ruski ministar je poslednjih nedelju dana u kontekstu novog nacrta rezolucije o Kosovu telefonom razgovarao sa šefovima diplomatija svih zemalja članica Kontakt grupe, osim sa Velikom Britanijom.

Lavrov je razgovarao sa italijanskim ministrom Masimom Dalemom, francuskim ministrom Bernarom Kušnerom i državnom sekretarkom SAD Kondolizom Rajs i to, kako se ističe u saopštenju, na njihovu inicijativu.

Sergej Lavrov zatražio je od generalnog sekretara UN Ban Ki Muna pomoć u nalaženju sporazumnog rešenja za kosovsko pitanje, koje bi bilo zasnovano na međunarodnom pravu i saglasnosti Beograda i Prištine, saopšteno je danas u Moskvi.

Kako je saopštilo rusko ministarstvo inostranih poslova, Lavrov je sa Banom juče razgovarao na marginama sednice bliskoistočnog kvarteta u Lisabonu.

"Ruska strana je izrazila nadu da će generalni sekretar UN pomoći u pronalaženju sporazumnog rešenja kosovskog problema na osnovu međunarodnog prava i saglasnosti strana", navedeno je u saopštenju ruskog MIP-a.

Di Karlo: Nezavisnost Kosova neminovna

Pomoćnica zamenika državnog sekretara SAD za Evropu i Evroaziju Rozmari Di Karlo ranije je izjavila da SAD imaju "snažnu i široku" podršku za novi nacrt rezolucije o Kosovu.

"Želeli bismo da se ta rezolucija usvoji što skorije. Imamo snažnu i široku podršku za tu rezoluciju u Savetu bezbednosti - ne samo od evropskih država, već i članica Saveta iz drugih regiona", izjavila je Di Karlova za Glas Amerike.

SAD će, dodala je ona, nastaviti da uporno pokušavaju da uključe Rusiju u rešavanje kosovskog problema i nadaju se da će doći do zadovoljavajućeg rešenja.

"Naš je stav da se taj proces mora pokrenuti napred jer je to veoma važno za čitav region, ne samo za Kosovo. To je nerešeno pitanje koje trenutno koči napredak regiona. Po našem mišljenju, nezavisnost Kosova je neminovna", rekla je američka zvaničnica.

Ona je, međutim, odbila da prognozira razvoj situacije u slučaju da se Beograd i Priština i nakon 120 dana ne dogovore o statusu Kosova.

"Neću spekulisati o tome šta bismo uradili. Nismo još u toj situaciji i učinićemo sve da sa Rusijom i zainteresovanim stranama ovaj proces pokrenemo napred i rešimo ovo pitanje, koje je po našem mišljenju izuzetno važno i mora se rešiti", rekla je Di Karlova.

Rupel o "solidarnosti oko Kosova"

Dimitrij Rupel, ministar spoljnih poslova Slovenije, koja će predsedavati EU u prvoj polovini iduće godine, rekao je u razgovoru sa državnim sekretarom francuskog ministarstva spoljnih poslova Žan-Pjerom Žoeom da je pri rešavanju pitanja Kosova bitna i jedinstvenost EU.

"Važna je solidarnost i jedinstvenost međunarodne zajednice kada je o priznanju nezavisnosti Kosova reč", rekao je Rupel.