Bez struje zbog temperatura

Kako je rečeno za B92 u Elektromreži Srbije, noćas oko 2 sata eksplodirao je reduktor na toj trafo-stanici. Iako deluje kao lokalni problem, on se tiče cele Srbije jer je uzrok eksplozije - visoka temperatura. U međuvremenu je normalizovano snabdevanje strujom tih delova Beograda.

Sporadičnih kvarova bilo je i prethodnih dana usled nemogućnosti hlađenja reduktora.

U EDB-u kažu da nepažljivi građevinari, ali i vlasnici letnjih bašti, zatrpavaju ili prekrivaju ventilacione otvore trafo-stanica i drugih uređaja EDB-a, čime onemogućavaju njihovo hlađenje.

Sandra Alagić, iz Elektrodistribucije Beograd, rekla je agenciji Beta da, uprkos otežanom radu sistema, neće biti restrikcija struje.

Prošle noći i u kruševačkom pogonu Elektromreže došlo je do havarije i požara. Pravovremenim reagovanjem izbegnute su ozbiljnije posledice po energetski sistem u Rasinskom okrugu.

Grad je oko 40 minuta bio bez struje, a materijalna šteta se procenjuje na oko 40.000 evra.

Bez struje i aerodrom

Posle noćašnjeg nestanka struje na Novom Beogradu, zbog kvara na trafo-stanici koji je izazvala vrućina, bez struje je danas ostao i Aerodrom "Nikola Tesla", kaže za B92 Dragan Nestorović, direktor za saobraćaj na aerodromu.

"I pored toga, vitalni sistemi na aerodromu su bili u funkciji, ali je ipak došlo do izmena u redu letenja, kako bezbednost putnika ne bi bila ugrožena", kaže on.

"Temperatura na platformi trenutno je 72 stepena, što su nemogući uslovi za rad, ali i pored toga obezbeđujemo kontinuirano odvijanje saobraćaja. Kašnjenja je bilo, ali ne velikih, u proseku od 15 minuta do pola sata", rekao je on.

Ima li Srbija dovoljno struje

Zbog velikih vrućina, u Češkoj se letnja potrošnja električne energije izjednačila sa zimskom.

Velike vrućine uticale su na to da se i u Srbiji znatno poveća potrošnja struje. Iako iz EPS-a poručuju da nestašica neće biti, u javnosti se  pojavilo pitanje da li Srbija ima dovoljno prozvodnih kapaciteta.

Prema nekim procenama, ukoliko se ne izgrade nove elektrane, Srbija bi mogla da postane zemlja veoma zavisna od uvozne struje.

U poslednjih 25 godina u Srbiji se nije izgradio nijedan novi pogon za proizvodnju struje. Istovremeno, svake godine potrošnja struje raste za pet procenata.

U Ministarstvu energetike svesni su tog problema – velike potrošnje i nedostatka kapaciteta, pa je ministar Aleksandar Popović najavio da se planira izgradnja hidroelektrane Buk Bijela na Drini.

"Srbija nije napravila nijednu veliku hidroelektranu ili elektranu na ugalj ili gas, a naravno potrošnja raste, ne samo u letnjim nego i u zimskim mesecima", rekao je on.

"Ja mislim da ćemo do kraja godine doneti odluke o izgradnji novih termo i hidro-kapaciteta. Proći će četiri, pet ili šest godina dok se oni ne izgrade, tako da imamo problem. Mi nećemo brzo moći da izgradimo te elektrane", rekao je on.

Kašnjenje s investicijama

U poređenju sa okruženjem, Srbija kasni sa investicijama u energetiku. U BiH je češka elektroprivreda počela da gradi termolektranu u Gacku, a kompanija EFT termolektranu u Stanarima.

U kompaniji EFT kažu da su oni zainteresovani da ulažu i u nove elektrane u Srbiji. Za to, kako navode, još ne postoje uslovi jer EPS ima monopol nad proizvodnjom, a cena struje je niska.

Prema mišljenju Svetislava Bulatovića iz kompanije EFT, privatni kapital u energetiku najlakše bi ušao ukoliko bi se raspisali tenderi za koncesije na nalazišta uglja.

"Ne vidim razlog zašto EPS ima pravo na to. Prvo, EPS nema dovoljno para za te investicije, a drugo, država od koncesije na rudnike lignita ima prihode, bilo da su to prihodi od EPS-a ili bilo koje druge kompanije", objašnjava on.

"To su prihodi za državu i država treba isključivo tako da razmišlja - da ostvari svoj prihod, da da koncesije nekome ko će to da plaća i ko će koristiti to da bi napravio nove proizvodne kapacitete", kaže on.

Vuk Đoković, iz Centra za visoke ekonomske studije, smatra da su privatne investicije u energetiku Srbije neophodne, jer EPS mora da se zadužuje da bi sam finansirao izgradnju novih postrojenja. On, međutim, upozorava da to država treba zakonom da reguliše.

"Mora da se otvori prostor za privatna ulaganja, ali pre svega, ako govorimo o sektoru električne energije, potrebna je kvalitetna regulativa, koja će ta privatna ulaganja na odgovarajući način kontrolisati i kanalisati", kaže Đoković.

"To, konkretno, znači da možete imate u energetskom sektoru i generisanju električne energije ogromne troškove vezane za prirodni ambijent. Ako nemate kvalitetnu regulativu, pre početka ulaska privatnih investicija, onda imate problem kako ćete to posle da regulišete", navodi on.

Svi sagovornici se slažu da bi Srbija bez novih kapaciteta, a sa ovim tempom potrošnje, već za dve godine mogla da bude visoko zavisna od uvozne struje. U tom slučaju struja bi bila skupa, a kako navode, otvara se i pitanje odakle uvoziti jer većina zemalja ima poteškoća sa snabdevanjem potrošača i leti i zimi.