Ispitivanja bez znanja pacijenata

Prema tvrdnjama pacijenata i stručnjaka koji su govorili za B92, u pitanju su eksperimentalni lekovi moćnih farmaceutskih kuća, uglavnom iz SAD-a, Japana i Zapadne Evrope, koju su često ispitani samo na životinjama. Takva klinička ispitivanja, koja po ljude nose ogromne rizike po zdravlje, sprovode se i u Srbiji, najviše u bolnicama u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu.

Moćne farmaceutske kuće posle ispitivanja novih lekova na životinjama, moraju da provere njihovu efikasnost i štetna dejstva i na ljudima.

Takva ispitivanja moraju, u skladu sa Helsinškom deklaracijom, isključivo da se izvode na dobrovoljcima, koji su prethodno detaljno obaveštenim o svim rizicima kojima se izlažu. Međutim, kod nas se događa da i nije tako. 

Pedesetogodišnja pacijentkinja, koja je bez  znanja uključena u kliničko ispitivanje, za B92 prenosi svoje iskustvo. "Pre dve godine sam oslabila prilično i ustanovljen je šećer. Kad mi je šećer naglo pao, otišla sam u Internu B kliniku", kaže ona.

"Tamo su mi uzeli odmah rezultate da se vidi kako je bilo u prethodna tri meseca", svedoči pacijentkinja koja je insistirala na anonimnosti.

"Nisu mi ništa rekli za analize, pozvali su me, to je bilo u petak. U ponedeljak su me pozvali da mi kažu da sam ušla u neki njihov program. Sledeći ponedeljak kada sam došla, onda su mi dali kutiju s lekovima, što ja kažem vanzemaljskim, i ujedno sam potpisala neki ugovor", priča ona.

"Ne znam šta sam potpisala, faktički, zato što sam mislila da dobijam tu kutiju na revers. Niti su mi rekli o čemu se radi niti šta pijem."

Ispitivanja nose ozbiljan rizik

Na ljudima se novi lek, po pravilima, ispituje u četiri faze. Helsinška deklaracija obavezuje lekare da pacijenta moraju usmeno i pismeno obavestiti o svim rizicima po zdravlje, koje nose pojedine faze.

"Mora da im se objasni kada je u pitanju eksperimentalna terapija, dakle, lekovi koji se prvi put primenjuju ili koji nisu primenjivani do sada, mora da im se predoči da se radi o terapiji koja nije ispitivana", objašnjava Bogdan Đuričić, dekan Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Pacijentu, pre svega ,ne sme biti naneta šteta, a shodno njegovom obrazovnom nivou, da bi jasno razumeo, mora da mu se objasni šta znači ulazak u kliničko ispitivanje, kaže Đuričić.

"U standardnoj kliničkoj praksi, koliko je meni poznato, nije kod nas uobičajeno da se pacijent o svemu obaveštava", kaže Aleksandra Pešić, predsednik Asocijacije profesionalaca u oblasti kliničkih ispitivanja Srbije.

Klinička ispitivanja novih lekova nose velike rizike po zdravlje ispitanika, jer u svakom trenutku mogu da izazovu neočekivane posledice, od alergijskih reakcija, oštećenja organa, do momentalne smrti.

Međutim, neki od pacijenata koji su se javili B92, tvrde da su im neispitane lekove lekari čak predstavili kao novu, spasonosnu terapiju.

"Dobila sam od njih besplatno aparat za merenje pritiska. Šećer mi se nije nimalo regulisao i došao je na 13, 15, 16. Posle sam išla na ispitivanje", priča ona.

"Imala sam EKG srca i snimili na dve kasete. Prethodno su mi u 20 epruveta uzeli krv, i to je sve zaleđeno u nekim kesama, nemam pojma, nekim kutijama, i to je otišlo u Ženevu", kaže ona.

"Jako mi je bilo loše, jako velika muka, povraćanje. Uvek govorim, kao drogu da sam popila. I ja sam na svoju ruku prestala da ga pijem", kaže ista pacijentkinja.

Inače, B92 je pokušao da u Ministarstvu zdravlja dobije više informacija, ali je rečeno da je ministar na odmoru i da će narednih dana biti mogućno dobiti više informacija o svemu ovom.

U Evropskim zemljama i SAD-u, i najmanje odstupanje od pravila Helsinške deklaracije povlači pravo tužbe. Odštete su ogromne, bolnica gubi ugled i propada.

B92 će i narednih dana istraživati koji su i kakvi su uslovi pod kojima se u Srbiji izvode klinička ispitivanja novih lekova nad ljudima.