Zloupotreba i državni udar

Novi ustav Srbije predviđa da vanredno stanje proglašava Narodna skupština onda kada javna opasnost ugrožava opstanak države ili građana. Profesorka Vodinelić uočava da Nikolić prilikom davanja izjave uopšte nije pomenuo razlog za proglašenje vanrednog stanja i da to zapravo predstavlja pokušaj očuvanja vlasti i zloupotrebu položaja predsednika Narodne skupštine.

"Kada je naglasio da će možda doći do proglašenja vanrednog stanja, on je odmah ukazao da ustvari ne postoji razlog, nego da se uvodi zbog njegove zloupotrebe, odnosno da bi se produžilo vreme saziva ove skupštine i kukavna vlast koju je SRS nad ovom skupštinom stekla", kaže ona.

"Za sada nikakve rezolucije (Kosovu), ni hipotetičke, nema na vidiku. Ništa se nije promenilo u odnosu na stanje od pre dva-tri meseca, kada niko nije ni pomenuo, nije razmišljao da uvede vanredno stanje, tako da meni to izgleda i mislim da ima jako mnogo argumenata, kao jedna prava javna zloupotreba položaja", kaže ona.

Osnova za vanredno stanje?

Nikolićeva najava da se izbori mogu odložiti uvođenjem vanrednog stanja povezana je sa Tadićevim mogućim nepredlaganjem mandatara.

Iako je novi predsednik Skupštine Tomislav Nikolić juče izjavio da parlament proglašava vanredno stanje na predlog Vlade Srbije, Vladimir Todorić, urednik Srpske pravne revije, rekao je za B92 da nije potreban predlog Vlade i da je to decidirano spomenuto u članu 200. Ustava.

"Dovoljno je da postoji obična skupštinska većina od 126 poslanika, koja bi ocenila da postoji javna opasnost po državu i građane", rekao je Todorić. 

"Sve se svodi na ingerencije predsednika. Mislim da je ova najava Nikolića u principu mogući odgovor Tadiću šta bi bila reakcija Skupštine, ukoliko bi on pokušao da iskoristi svoje puno ustavno pravo, po članu 127 Ustava, po kome on nema obavezu da predloži mandatara bilo koje političke grupacije", rekao je Todorić.

"Hipotetički gledano, ukoliko bi postojala grupacija DSS-SRS-NS, Tadić ne bi bio u obavezi da predloži mandatara jer kod nas ne postoji parlamentarni sistem - predsednik se ne bira u parlamentu, nego voljom građana na neposrednim izborima. Predsednik nema obavezu da u petak bilo kome poveri mandat", objasnio je on, dodajući da bi onda usledili izbori.

Todorić smatra da je Nikolić to baš sada izjavio zbog bojazni da bi u petak mogli biti raspisani izbori, koji možda nekome nisu u interesu.

"Uvođenje vanrednog stanja bi moralo da se desi do isteka roka za formiranje vlade, u ponedeljak u 12 sati. Ako bi se predsednik odlučio da nikome ne da mandat u petak, postojao bi rok od tri dana za Skupština uvede vanredno stanje", kaže on.

"S obzirom na način na koji je ovaj ustav donet i sa preambulom koja se tiče Kosova, izričite obaveze svojih državnih funkcionera da čuvaju celovitost teritorije Srbije, ovakva odluka bi, u slučaju postojanja rezolucije, koja se predviđa u UN, nažalost, bila legitimna i legalna", smatra on.

On kaže da bi u slučaju da se proglasi vanredno stanje, tehnička vlada, koju sada praktično vodi samo DSS, imala još veća ovlašćenja, a da bi, pošto nisu doneti novi zakoni koje predviđa novi ustav, bilo diskreciono pravo vlasti da odlučuje o ljudskim pravima u zemlji, što je dodatno opterećeno nepostojanjem Ustavnog suda.

Vučetić: Realizacija bi bila"državni udar"

Realizacija ideje o uvođenju vanrednog stanja bila bi "svojevrstan državni udar i najbolja ilustracija krajnje opasne, i po Srbiju pogubne, politike radikala i svih onih koji bi nju podržali," izjavio je danas Tanjugu bivši predsednik Ustavnog suda Slobodan Vučetić.

Ustav je predvideo mogućnost da Narodna skupština proglasi vanredno stanje kada javna opasnost ugrožava opstanak države ili građana, ali takva ideja koju je izneo Tomislav Nikolić, nema nikavog osnova u realnoj političkoj situaciji u zemlji, rekao je Vučetić.

Ideja "samim tim protivustavna i predstavlja vrlo opasnu političku pretnju Srbiji i njenim građanima", kazao je on. "Dobro je što se Vlada Srbije odmah zvanično ogradila od takve ideje, ali bilo bi još bolje da se DSS ogradi od ideje o formiranju vlade sa radikalima, jer  samo postojanje takve vlade, u demokratskom smislu, bi značilo uvođenje neke vrste vanrednog stanja u Srbiji", smatra Vučetić.

On je objasnio da u novom Ustavu to nije precizirano, ali da bi predlog za uvođenje vanrednog stanja skupštini trebalo da predloži vlada.

Ta analogija izvodi se iz Zakona o merama za vreme vanrednog stanja, po kome je predviđeno da vlada predlaže uvođenje vanrednog stanja. Novim Ustavom promenjen je organ koji proglašava vanredno stanje i umesto predsednika Republike kao ranije, sada je to skupština, izjavio je Vučetić.