Objavljen Nacrt zakona o policiji

Umesto toga bi trebalo da bude stvoren Sektor unutrašnje kontrole, koji će vršiti kontrolu zakonitosti rada policije, a naročito u pogledu poštovanja i zaštite ljudskih prava pri izvršavanju policijskih zadataka i primeni policijskih ovlašćenja, stoji u nacrtu novog zakona, objavljenom na sajtu MUP-a Srbije.

Sektor unutrašnje kontrole postupa na osnovu predloga, pritužbi i predstavki građana, povodom pismenih obraćanja pripadnika policije i na osnovu prikupljenih obaveštenja i drugih saznanja.

Nacrt zakona, takođe, predviđa da kontrolu rada načelnika Sektora unutrašnje kontrole policije, policijskih službenika zaposlenih u Sektoru unutrašnje kontrole policije i drugih policijskih službenika u Ministarstvu zaduženih za unutrašnju kontrolu rada policije, vrši ministar, čime on postaje odgovoran za rad unutrašnje kontrole.

Inače, u nacionalnoj strategiji za pristupanje SCG EU navodi se da unutrašnju kontrolu obavlja generalni inspektor i da mora da se obezbedi apsolutna nezavisnost te službe od drugih organizacionih jedinica MUP-a, a od Srbije se traži da MUP organizuje prema pravilima EU i OEBS-a.

U delu nacrta zakona koji definiše kontrolu rada policije, navodi se da spoljašnju kontrolu vrši Narodna skupština, vlada, nadležni pravosudni organi i organi državne uprave nadležni za određene poslove nadzora.

U odeljku koji se bavi povredama službene dužnosti, nacrt zakona predviđa, kao jednu od teških povreda, i samoinicijativno istupanje u javnosti službenog lica policije.

Reč stručnjaka

Stručnjak za pitanja policije Bogoljub Milosavljević, koji je učestvovao u izradi jednog od nacrta zakona, kaže da je upravo deo koji se odnosi na unutrašnju kontrolu pretrpeo najveći broj izmena.

To, kaže Milosavljević, govori da vlasti nisu imale jasnu ideju kako treba da izgleda kontrola rada policije. On piscima sadašnje verzije zakona zamera da su u delu o unutrašnjoj kontroli dali previše vlasti ministru, da on može da aktivira ili zaustavi akciju službe kada god to poželi: "To je ono možda što je u ovom modelu najslabija tačka, po mom mišljenju, a to je ta vlast ili mogućnost da ministar bukvalno sakrije neke stvari koje bi kontrola razotkrila i kasnije ih prezentovala javnosti ili preduzela druge mere u okviru ovlašćenja i da kažemo te službe i direktora policije i drugih ljudi koji će biti odgovorni za rad policije".

Milosavljević podseća da postoje modeli koji predvidjaju da načelnika unutrašnje kontrole imenuje vlada i da načelnik isključivo njoj bude odgovoran.

Aktuelni generalni inspektor Vladimir Božović smatra da ministar može biti pretpostavljen budućem načelniku, ali i da zakon mora predvideti mogućnost da u slučaju da ministar naredi zaustavljanje istrage načelnik ima mogućnost da izveštaj podnese i vladi. Kako bi neke odredbe nacrta zakona mogle da izgledaju u praksi Božović navodi kroz primer starog pravilnika o radu, koji je prema njegovoj oceni dozvoljavao široko polje rada službe na čijem je čelu: "Medjutim novi ministar je taj pravilnik bez konsultacija sa mnom ili bilo kim iz ove službe promenio negde februara ove godine i u odredjenoj meri suzio ovlašćenja i nadležnosti službi generalnog inspektora što je za posledicu imalo smanjenja našeg obima rada i poslove podnošenja krivičnih prijava. I zbog toga smo imali konsultacije na nivou vlade i dobili smo uveravanja da će ta materija zakonom o policiji precizno, naravno demokratski u skladu sa preporukama OEBS-a i Saveta Evrope i urediti".

Iz Ministarstva unutrašnjih poslova čiji su stručnjaci pisali nacrt ovog zakona kažu da ga za sada neće komentarisati dok se predlog ne nadje u skupštinskoj proceduri.

Ni u OEBS-u nisu hteli da se izjašnjavaju da li je nacrt u skladu sa njihovim preporukama dok ga kako su obrazložili dobro ne prouče.

Reč poslanika

U Odboru za bezbednost Skupštine Srbije u zavisnosti da li se radi o poziciji ili opoziciji različito vide da li su nacrtom zakona ispunjeni medjunarodni standardi. 

Djordje Mamula iz DSS-a smatra da se radi o reformskom zakonu uskladjenom sa preporukama OEBS-a i saveta Evrope a da pored predvidjenih mehanizama kontrole ima dovoljno prostora da to čine i vlada i skupština: "Mislim da će mogućnosti da se prikrivaju zloupotrebe ili greške biti svedene na minimum. Mislim da se neće moći sakriti ništa što je ozbiljno".

Aleksandar Radosavljević smatra da su upravo javnost rada policije i parlamentarna kontrola svedene na minimum: "Treba da ima odredjena ovlašćenja i ministar, da može da vrši kontrolu ali ne sme da on propisuje uslove rada. Ne sme on da propisuje način i postupanja načelnika sektora unutrašnje kontrole. I logično je da u tom delu imate mnogo veću skupštinsku kontrolu. Mnogo veću kontrolu skupštinskog odbora za bezbednost u ovom slučaju".

Druge izmene

U prvim odredbama zakona, navodi se da "policija obavlja zakonom utvrđene policijske i druge poslove, pruža podršku vladavini prava u demokratskom društvu i odgovorna je za ostvarivanje bezbednosti u skladu sa zakonom".

Nacrt predviša ukidanje činova i stvaranje Direkcije policije. U sastavu Direkcije policije su organizacione jedinice u sedištu, policijska uprava za Grad Beograd i područne policijske uprave i policijske stanice. Direkcijom policije rukovodi direktor policije. Organizacionim jedinicama u  sedištu i područnim policijskim upravama rukovode načelnici uprava, a policijskim stanicama - komandiri. Direktora policije postavlja Vlada na pet godina, na predlog ministra, u skladu sa zakonom kojim se uređuje položaj državnih službenika. Direktor policije može biti lice koje, pored uslova za rad u policiji, ima visoku stručnu spremu i najmanje devet godina efektivnog radnog staža na policijskim poslovima.

Prema Nacrtu zakona, policajci sa srednjom stručnom spremom imali bi zvanja mlađi referent, mlađi referent prve klase, referent, referent prve klase, viši referent i samostalni referent. Sa višom stručnom spremom - mlađi stručni saradnik, mlađi stručni saradnik prve klase, stručni saradnik, stručni saradnik prve klase, viši stručni saradnik i samostalni stručni saradnik. Policajci sa visokom stručnom spremom dobili bi zvanja inspektora, višeg inspektora, samostalnog  inspektora, glavnog inspektora, savetnika i glavnog savetnika.

U zakonu se navodi da ovlašćena službena lica mogu bez odluke suda da uđu u tuđi stan i druge prostorije, ako je to potrebno radi sprečavanja samoubistva, provere okolnosti koje ukazuju na smrt neke osobe u tom prostoru ili ako je potrebno sprečiti neposrednu opasnost za bezbednost ljudi i imovine.

U vezi sa poligrafskim ispitivanjem neke osobe, ističe se da osoba koje se na taj način ispituje mora biti upoznata sa radom uređaja i mora dati pisanu saglasnost za taj vid ispitivanja.

Prilikom upotrebe sredstava prinude, službena lica su dužna da čuvaju ljudske živote, prouzrokuju što manje povreda i materijalne štete, kao i da osiguraju da se pomoć povređenom ili ugroženom licu što pre pruži i da njegovi najbliži o tome što pre budu obavešteni.

Prema osobama mlađim od 14 godina, očigledno bolesnim i iznemoglim licima, teškim invalidima i ženama čija je trudnoća vidljiva, službena palica može se upotrebiti samo ako neko od tih lica vatrenim oružjem, oruđem ili drugim opasnim predmetom ugrožava život lica.

Posebna oružja i eksplozivna sredstva nije dozvoljeno upotrebiti radi sprečavanja bekstva lica. Eksplozivna sredstva nije dozvoljeno upotrebiti prema licima u masi.

Nacrt zakona definiše da policijski službenik i drugi zaposleni u policiji ne mogu obavljati samostalnu privrednu ili profesionalnu delatnost. Policijski službenici ne mogu se ni stranački organizovati, niti politički delovati u Ministarstvu. Policijski službenici ne mogu u uniformi prisustvovati stranačkim i drugim političkim skupovima, izuzev ako su u službi.

Policijskom službeniku, zbog otežanih uslova rada, prirode poslova i odgovornosti za obavljanje poslova, staž osiguranja računa se u uvećanom trajanju tako da se svakih 12 meseci efektivno provedenih u obavljanju poslova policijskih službenika računa kao 16 meseci staža osiguranja.