10 godina od pogibije radnika RTS

Porodice i prijatelji nastradalih, kao i direktor RTS-a Aleksandar Tijanić zapalili su sveće i položili cveće kod spomenika u Tašmajdanskom parku u Beogradu. Roditelji stradalih se nadaju da će gradska uprava Beograda ovo mesto pokušati da pretvori u neku vrstu muzeja, koja će sve druge podsećati na to što se dogodilo.

Pre deset godina, 23. aprila 1999. godine, avioni NATO-a bombardovali su „master”, tehničko srce Televizije Beograd. Na radnom mestu poginulo je šesnaestoro ljudi. Porodica, prijatelji i kolege poginulih i ove godine su upalili sveće i položili cveće na spomenik na kojem piše ono što se oni već deset godina pitaju: „Zašto?”

“Ova zgrada, ovo mesto postalo je naše svetilište, jer znamo da su njihove duše na neki način u ovoj zgradi koja nije dirnuta, koja bi trebalo da ostane spomen na njih. A mi smo ovde, zajedno sa svim prijateljima, da se podsećamo na tu strašnu tragediju dvostrukog zločina u ovoj zemlji. A odgovora na pitanje: zašto? - nema” , kaže majka poginulog Nebojše Stojanovića Žanka Stojanović.

Nekadašnji direktor RTS-a Dragoljub Milanović 2002. godine je osuđen na deset godina zatvora jer u vreme bombardovanja nije izvršio naređenje da ljude i tehniku premesti na sigurno.

Otac nastradalog Darka Stoimenovskog Kuzman Stoimenovski navodi da Milanović tu naredbu nije izvršio, kao da je to njegova privatna stvar i upozorava da ima još mnogo onih koji su krivi za ovu tragediju.

“Milanović je samo poslušnik. Zato je danas tamo u tom zatvoru. Da je on onu noć ostao ovde, i svi ostali koji su pobegli, i da im ništa nije falilo, mi bi njih ljubili. Znači, ostali su, sudbina je htela da ostanu živi. To je tragično, to je strašno, i mi tražimo pravdu, mi ne tražimo milosrđe”, ističe on.

Porodice smatraju da su za pogibiju njihovih najbližih odgovorni i pojedinci iz tadašnjeg vojnog i državnog vrha.

U bombardovanju zgrade RTS-a poginuli su Jelica Munitlak, Milovan Janković, Dragan Tasić, Dejan Marković, Milan Joksimović, Slobodan Jontić, Slaviša Stevanović, Nebojša Stojanović, Aleksandar Deletić, Ivan Stukalo, Tomislav Mitrović, Ksenija Banković, Siniša Medić, Branislav Jovanović, Darko Stoimenovski i Dragorad Dragojević.

NATO odbacuje poziv za istragu

NATO je odbacio danas poziv međunarodne organizacije Amnesti internešenel da se sprovede istraga za "ratne zločine" u vezi vazdušnog napada Alijanse na Radio-televiziju Srbije aprila 1999. godine, ocenjujući da su te činjenice već ispitane.

"Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju već je ovo ispitao. Nije prihvatio argumente koje je iznela Amnesti internešenel i ocenio je da NATO nema razloga da se brani od optužbi" u vezi s tim napadom u kome je 16 ljudi poginulo, rekla je jedna neimenovana portparolka Alijanse.

"Taj incident bio je predmet temeljne istrage", dodala je ona, a prenosi Frans pres.

Amnesti internešenel, međunarodna organizacija koja se bavi zaštitom ljudskih prava, danas je pozvala NATO i njene članice da sprovedu "nezavisnu istragu" i da preuzmu "punu odgovornost" u tom slučaju kao i da obezbede odštetu za žrtve i njihove porodice.

U NATO bombardovanju zgrade televizije u Beogradu 23. aprila 1999.
godine poginulo je 16 radnika RTS-a.

NATO je označio RTS ako legitimnu metu zbog njene "funkcije propagande", ali nije "konkretno najavio taj napad", iako je znao da se tu nalaze civili, objasnila je AI navodeći reči NATO zvaničnika iz tog vremena.

"Bombardovanje centralnih prostorija srpske državne radio- televizijske stanice bio je nameran napad na civilni objekat i kao takav predstavlja ratni zločin", ukazala je Amnesti internešenel.

IFJ i NUNS: NATO da prizna grešku

Međunarodna federacija novinara (IFJ) i Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) ocenili su danas da je bombardovanje RTS-a "napad bez presedana čije se posledice još osećaju" i pozvali NATO da prizna grešku.

"Kada su snage NATO odlučile da udare na televizijsku stanicu RTS u Begradu zato što su smatrale da je njena propaganda uvredljiva, napravili su strahovit presedan. Ovaj napad je otvorio vrata deceniji napada na medije u konfliktnim zonama i učinio profesiju novinarstva opasnijom nego ikad", ocenio je predsednik IFJ Džim Bumela.

Nezavisno udruženje novinara Srbije prenelo je i poruku Bumele da NATO mora da prizna grešku koju je počinio 23. aprila 1999. godine kada je ciljao srpsku nacionalnu televiziju u borbi protiv režima Slobodana Miloševića.

"Životi su zauvek izgubljeni, a izvinjenje NATO-a porodicama i kolegama poginulih već dugo kasni", naveo je Bumela i naglasio da će IFJ, koji okuplja više od 600.000 novinara u 123 zemlje, podržati napore novinara u Srbiji da se izbore za pravdu za poginule kolege i prevaziđu nasleđe razarajuće politike koja je toliko dugo podrivala novinarsku profesiju.

U svom saopštenju NUNS je, osim poziva Alijansi da prizna grešku koju je počinila bombardovanjem RTS-a, pozvao nadležne državne organe da utvrde ko je odgovoran što zaposleni nisu evakuisani iz zgrade u Aberdarevoj.

To udruženje je navelo da se presudom bivšem direktoru nacionalne televizije Dragoljubu Milanoviću ne može okončati utvrđivanje odgovornosti za pogibiju 16 radnika koji su bili žrtvovani zarad državne propagande protiv NATO-a.

I SEEMO zahteva nezavisnu istragu

Organizacija medija jugoistočne Evrope (SEEMO) sa sedištem u Beču je povodom desetogodišnjice bombardovanja zgrade RTS, apelovala na NATO da prizna da je bila greška gađati medijsku kuću i da osigura nezavisnu istragu tog napada u cilju zadovoljenja pravde i konačnog mira porodicama i kolegama žrtava.

U saopštenju se podseća da je u napadu 23.aprila 1999. poginulo 16 radnika RTS-a i da su oni tog dana, prema srpskim izvorima, bili pozvani od strane uprave RTS da nastave sa radom u toj zgradi i pored odluke vlade da bi RTS trebalo da evakuiše osoblje i opremu na drugu lokaciju.

"Činjenica da je srpski državni mediji od nekih shvaćen kao instrument propagande u ratu, ne može biti argument za opravdanje bombardovanja RTS kao legitimne mete", podvukao je generalni sekretar SEEMO Oliver Vujović u saopštenju.

On je istakao da bi SEEMO bi pozdravio potpunu i transparentnu istragu od strane NATO napada na RTS.