Pozovite Belu kuću

Čovek je video koliko smo sa ovom vladom napredovali u reformama i ukinuo nam i poslednji paket sankcija, uvedenih davne 1992. godine. Svi su oduševljeni, a ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom, Parivodić, je u transu. Pokazali smo se, kaže, kao država koja drži obećanja i to je svojom odlukom o ukidanju sankcija priznao i sam Džordž Buš.

Labus dodaje: ovo je veliko priznanje i podrška reformskom kursu vlade. A američki ambasador, Polt, za ovu Bušovu odluku ima nešto manje euforično objašnjenje. Obilazeći arheološko nalazište Viminacijum kod Kostolca, Polt je novinarima rekao da su Amerikanci napravili jednu studiju i došli do zaključka da u Srbiji  postoje zakoni koji štite američke investitore. Uzgred, jeste li videli američkog ambasadora na današnjoj naslovnoj strani Danasa kako u tom Viminacijumu stoji ispred nekih polica sa lobanjama. I smeška se, kao da je u prodavnici bombona.

Dakle, sada možemo do mile volje da izvozimo u SAD kvasac, podne obloge, maline, drenjine, kupine i šta god da ulovimo ili skupimo. Kakva nam je proizvodnja, ima po kućama da skupljamo jaja u kotarice i da ih nosimo u Ameriku. Ako nema para za prevoz, Koštunica uvek može da naredi kokoškama da za dobro Srbije odlete lično do Statue slobode i tamo snesu jaja, a u povratku nek se pokake na onu njenu baklju. To bi bila Koštuničina mala, ali slatka osveta za srušeni Avalski toranj. Toliko je pre neki dan na Avali ridao za tornjem, kao da je, ne daj bože, u Srebrenici.

Donete su presude okrivljenima za ubistvo četvorice članova SPO-a i pokušaj ubistva Vuka Draškovića. Pravna država oličena u zameniku ministra pravde, Branislavu Bjelici, kaže nam da je kazna od 15 godina zatvora  za prvooptuženog Ulemeka prema našem zakonu maksimalna moguća kazna. Zakon vladi nije dozvoljavao da proglasi stanje elementarne nepogode u poplavljenom južnom Banatu, zbog zakona ubice i atentatori sa Ibarske magistrale nisu mogli da dobiju više od 10 – 15 godina zatvora, pa hajde onda da na vladi i skupštini ispišemo velikim slovima, toliko velikim da im oči isipadnu tekst iz Termopilskog  klanca: Putniče, idi i reci Sparti da smo ovde pali braneći njene zakone.

Šef Koštuničine pretorijanske garde zvane BIA, Rade Bulatović, valjda kao odgovor na gnev javnosti zbog blagih kazni Ulemeku i Radomiru Markoviću, rekao je danas u Skupštini da njegova služba ima saznanja da su Vuk i Danica Drašković pokušali da organizuju ubistvo Vojislava Šešelja. Doduše, dodao je lakonski, ta saznanja nisu potvrđena. I to vam je čovek od najvećeg poverenja Vojislava Koštunice i, ako bude pravde, budući komšija Milorada Ulemeka.

SPO, čiji su članovi pobijeni, na pobesneli su na sramnu presudu. Vuk Drašković koji je čudom izbegao smrt je ogorčen na Jočića, Stojkovića, pravosuđe i celu vladu, ali mu ne pada na pamet da iz te iste vlade izađe. Šta još treba da desi pa da neko kaže - ja neću više da sedim o ovoj vladi. Jel ima neka crta ispod koje se ne ide, neka granica koja se ne prelazi. Ovo je naravno retoričko pitanje. Nema. Nema i nema. Svi će, uprkos svemu što znaju, ostati u vladi i na nekoj vlasti. I mi ćemo se ujutru probuditi i, oboleli od nade, pokušati da živimo normalno, uprkos svemu što znamo.