| |
|
|
27. avgust 2009.
Veran Matić
Povodom izmena Zakona o javnom informisanju
|
Kada govorimo o odnosima medija i vlada, mediji često koriste krilaticu Tomasa Džefersona od pre dva veka: "Ako bi meni bilo ostavljeno da odlučim da li mi treba da imamo vladu bez štampe ili štampu bez vlade, ne bih se dvoumio ni za trenutak da izaberem drugu mogućnost."
|
Podrazumeva se da je T. Dž. mislio na medije, čuvare javnog interesa, štampu koja lažima ne uništava ličnosti, porodice, institucije; mislio je na medije kojima su u istoj ravni po važnosti i etičnost novinarskog posla i uloga nepristrasnog ogledala javnog mnjenja, odgovornih medija koji nastoje da kroz kritičnost i istraživačko novinarstvo uspešno razotkrivaju anomalije društva, politike, i na taj način doprinose izlečenju zajednice.
Vlada i mediji danas u Srbiji dve su strane u bici za izmene Zakona o javnom informisanju. Povod da se na brzinu pokrene proces izmena ovog zakona, leži u tome što pravna država u velikom broju slučajeva ne funkcioniše, tako da se često toleriše izbegavanje plaćanja poreza, izigravanje obaveza prema poslovnim partnerima i finansijskim insitucijama pravnim malverzacijama, a uz to osnovni prozivod zbog kojeg postoje mediji – potpuna je suprotnost onoga na šta je mislio T. Dž. ili kako bi trebalo da izgledaju mediji privrženi osnovnim vrednostima novinarstva. Umesto da se kroz postojeće zakone, i procese rešavaju ovi zaista realni problemi, povlači se potez koji je najosetljiviji – zadiranje u postojeće ostvarene slobode.
Iako novinarska zajednica izgleda zatečena, jasno je da je ovo logičan nastavak svega što se događalo od 2000. godine do danas, a sšto nije privlačilo ni približno ovoliku pažnju javnosti kao ovaj predlog izmena Zakona o javnom informisanju.
ANEM, asocijacija čiji je B92 član, među prvima je osudila način na koji se, Vladinim predlogom izmena i dopuna Zakona o javnom informisanju, menja medijska regulativa u Srbiji. Ukazali smo i da neka od rešenja koja Vlada nudi ovim predlogom, objektivno predstavljaju opasnost po slobodu izražavanja. Uvereni smo da smo na takav način izrazili jedinstven stav medijskih profesionalaca.
Ono što se, međutim, zaboravlja u kritikama Vladinog predloga koje su usledile i koje se neretko pretvaraju u žučne rasprave oko toga ko je od medijskih i novinarskih udruženja ili poslenika ostao beskompromisan u zalaganju za nezavino novinarstvo, a čija se, pak, oštrica navodno otupila, jeste da ovaj predlog zapravo nije presedan, već kontinuitet medijske politike u Srbiji.
Pre manje od dva meseca, po sličnom modelu, bez prethodne javne rasprave, Narodna skupština je, na predlog grupe poslanika vladajuće koalicije, promenila Zakon o radiodifuziji. Ne prvi put. Isti zakon je, bez javne rasprave i po pravilu u hitnom postupku, pre ovih poslednjih izmena, menjan već četiri puta. Zadirano je u njegovu suštinu, a ta suština trebalo je da se ogleda u depolitizaciji medijske sfere kroz izmeštanje regulatornih nadležnosti u radiodifuziji na jedno samostalno, nezavisno i ekspertsko telo. Od jednih do drugih naopakih izmena ovog Zakona, došli smo do rešenja koje je sada na snazi i u skladu sa kojim kandidate za neke od članova Saveta RRA i dalje predlažu civilni sektor, odnosno profesionalna udruženja, ali Skupštinski odbor za kulturu i informisanje može arbitrarno da vrši predselekciju takvih kandidata. Da li i ovakav Zakon objektivno predstavlja opasnost po slobodu izražavanja? Naravno da predstavlja, ali je prošao.
Već više od dve godine, na snazi je i Kodeks ponašanja emitera koji je usvojio upravo Savet RRA, a kojim je ozbiljno ograničena mogućnost elektronskih medija da se bave istraživačkim novinarstvom. Nije nam poznato da se Ustavni sud još uvek izjasnio po inicijativi za ocenu ustavnosti ovog Kodeksa koju je podneo Beogradski centar za ljudska prava. Da li i sporne odredbe Kodeksa objektivno predstavljaju opasnost po slobodu izražavanja? Predstavljaju, ali na Kodeks su izgleda svi zaboravili.
Krajem 2007. godine zaustavljena je privatizacija javnih medija. Istovremeno, nismo dobili nikakve sistemske garancije uređivačke nezavisnosti neprivatizovanih javnih medija u odnosu na državu, odnosno lokalne samouprave kao vlasnika. Nesporno je da i to objektivno predstavlja opasnost po slobodu izražavanja, ali Vlada, umesto da uskladi zakone o lokalnoj samoupravi i glavnom gradu sa zakonima o radiodifuziji i javnom informisanju, predlaže još jedan zakon kojim se održava državno, odnosno paradržavno vlasništvo i s njim nužno povezana državna ili paradržavna kontrola nad medijima - Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina.
Na kraju, danas se protivimo opštoj zabrani rada onih medijskih kuća koje su u blokadi duže od 90 dana. Ono što u svom protivljenju zanemarujemo je da su u proteklom periodu u Srbiji, posebno u radiodifuziji, bilo kroz izdavanje većeg broja dozvola nego što to uslovi na tržištu oglašavanja dopuštaju, bilo kroz način na koji je regulisano oglašavanje, bilo kroz tolerisanje piratskog emitovanja, bilo kroz način utvrđivanja i visine naknada koje emiteri plaćaju za dozvole, sistemski kreirani nepovoljni uslovi za rad medija, i to posebno onih koji drže do profesionalnih standarda i istrajavaju u informativnim programima.
Nije sporno da jedan medijski zakon koji pretenduje na demokratski predznak ne bi smeo da sadrži odredbe koje upis u registar tretiraju ne kao mehanizam garancije transparentnosti vlasništva, već kao uslov rada. Nije sporno da isti taj medijski zakon koji pretenduje na demokratski predznak ne bi smeo da ograničava pravo vlasnika medija da pojedinačan medij proda, ili čak i pokloni, pod uslovom da se time ne kreira nedozvoljena medijska koncentracija ili ne oštećuju poverioci. Nije sporno ni da visina zakonom predviđenih kazni ne sme biti određena na način da može potpuno da uguši medij ili da se mera zabrane izdavanja medija propisuje za neprihvatljivo širok krug povreda zakona, ako je već cilj predlagača da se ojača odgovornost, a ne da se mediji gase.
Ono što, međutim, dižući glas protiv ovakvih rešenja, ne bismo smeli da zaboravimo, jeste da su problemi u medijskoj sferi u Srbiji daleko dublji i ozbiljniji od jednog nesrećnog predloga izmena Zakona o javnom informisanju. Čak i eventualno neusvajanje takvih izmena pod pritiskom kritika koje predlog opravdano trpi u javnosti, zapravo ne bi predstavljalo ništa više od Pirove pobede struke – pravni okvir za delovanje medija bio je dovoljno loš i pre nego što je Vlada predložila sporne izmene i njihovo neusvajanje to ne bi izmenilo. Srbiji je preko potrebna sveobuhvatna analiza korena problema koji muče medijsku scenu iz koje bi onda usledila i sveobuhvatna reforma medijske regulative. Takva analiza i takva reforma potrebne su joj što pre.
Ako se to ne dogodi, posledice za sve aktere biće katastrofalne, mediji će i dalje voditi parcijalne male bitke u kojima se od drveća ne vidi šuma; i koristiti svoje potencijale za bitku protiv sopstvenog lošeg položaja, tj. baviće se sobom i na taj način iscprljivati. Političari i Vlade će biti kompromitovane kao nedemokratske, kao neprijatelji medija, a pošto su složene često od suprotnih političkih stavova, i pošto živimo vreme krize, biće ih lako rušiti. Takva samodestrukcija u ovim vremenima krize je apsolutno neodgovoran čin. Upravo bi izazovi globalne krize trebalo da nas inspirišu da jedni drugima, a posebno i na prvom mestu građanima ove zemlje, pomognemo da prežive i sprečimo da budu ugrožene krhke demokratske tekovine koje su rezultat petooktobarskih promena. |
|
Dragan Popović, Inicijativa mladih za ljudska prava
Vukovar - nekažnjivost urbicida
18. novembar 2009
Nije mi jasna ta vojna doktrina koja nalaže kao jedan od prvih ciljeva, možda i kao prvi - rušenje gradova. Civilizovani svet će, ranije ili kasnije, s ravnodušnošću slegnuti ramenima na naša međusobna klanja. Šta bi drugo? Ali rušenje gradova neće nam nikad zaboraviti. Bićemo - i to baš mi, srpska strana bićemo upamćeni kao rušitelji gradova, novi Huni. Užas zapadnog čovjeka je razumljiv. On već više stotina godina čak i etimološki ne razdvaja pojmove 'grad' i 'civilizacija'. Besmisleno rušenje gradova on ne može, ne ume drukčije shvatiti do kao manifestno, siledžijsko suprotstavljanje najvišim vrednostima civilizacije.
Bogdan Bogdanović, Grad kenotaf, Zagreb, 1993 Dalje
Antifa u akciji
Kome smeta uspomena na heroje antifašizma?
27. oktobar 2009
Kome je smetala uspomena na narodne heroje Žarka Zrenjanina, Filipa Kljajića, Rifata Burdževića, Ognjena Pricu, Boška Vrebalova, Sonju Marinković, Dragicu Pravicu, Dušana Dugalića, Mladena Stojanovića, Marka Oreškovića, Svetu Popovića, Vasilja Gaćešu...? Svi oni su pali u borbi protiv fašizma, neki od njih umrli su usled brutalnog mučenja u fašističkim zatvorima. Dalje
"Politika"
Randevu za tuču
3. oktobar 2009
Borba sa shvatanjem da je nasilje normalan način ponašanja u svakodnevnom životu neće biti nimalo laka Dalje
Otvoreno pismo lidera LDP-a premijeru Srbije
Reagujte, nemojte se kriti iza kordona
16. septembar 2009
Predsednik LDP-a Čedomir Jovanović uputio je pismo premijeru Mirku Cvetkoviću sa zahtevom da na sutrašnjoj sednici Vlade kao jedno od tačaka dnevnog reda bude odnos države prema Paradi ponosa. Jovanović u pismu traži od Cvetokovića da država pošalje jasnu poruku da je Srbija slobodna zemlja u kojoj su svi jednaki i zaštićeni. Dalje
Apel nevladinih organizacija
Zaštititi učesnike Povorke ponosa
15. septembar 2009
Pozivamo nadležene institucije da se oglase povodom ovakvih grubih manipulacija, a MUP Srbije da preduzme sve potrebne mere kako bi se Povorka održala u miru. Takođe, pozivamo MUP Srbije da reaguje i najstrože kazni govor mržnje i otvorene pozive na nasilje 20. septembra. Dalje
Visoki komesar Saveta Evrope povodom "Parade ponosa"
Srbija da stane na put upornoj homofobiji
14. septembar 2009
Uveren sam da su podrška srpskih vlasti Paradi ponosa, zajedno sa nedavno usvojenim antidiskriminatornim zakonom i njegovom punom primenom, ključni koraci u poboljšanju ljudskih prava LGBT osoba. Međutim, nadam se da će dalji koraci biti preduzeti – potrebno je uložiti više truda da bi se promenili stavovi i obezbedilo da se stane na kraj upornoj homofobiji i transfobiji. Dalje
Otvoreno pismo grupe intelektualaca
Zabrinutost zbog hapšenja anarhista
11. septembar 2009
Ovim pismom želimo da iskažemo zabrinutost zbog najave državnih organa gonjenja da će protiv šestoro osumnjičenih za skorašnji napad „molotovljevim koktelima“ na ambasadu Grčke u Beogradu podići optužnicu koja ih tereti za delo međunarodnog terorizma. Dalje
Tomislav Klauški
Medijsko huškanje i mržnja
3. avgust 2009
Stara izreka kaže: „Kad rat provali kroz vrata, istina bježi kroz prozor“. Što ostaje? Laž, medijsko huškanje i mržnja. A što ostaje nakon što se jednog dana rat povuče? U napem slučaju, jop laži i medijskog huškanja. I još mržnje. Dalje
Jasmila Žbanić, rediteljica i umjetnička direktorica udruženja građana "Deblokada"
Evropska komisija je napravila strašnu pogrešku
24. jul 2009
Odluku Evropske komisije (EK) da ne preporuči liberalizaciju viznog režima za građane BiH smatram činom koji će imati katastrofalne posljedice po građane ove zemlje, njenu budućnost kao i budućnost Evropske unije. Dalje
|
 |
|
|
| |
Više seksa za parove koji sarađuju
 Istraživanje koje je sprovela Konstans Gejdžer sa univerziteta Montkler u Nju Džerziju pokazalo je da parovi koji zajedno obavljaju kućne poslove češće
... Dalje
|
|
|
pretraži po celom b92.net
English
