Suverenitet više nije na dnevnom redu

Jesenji parlamentarni izbori u Crnoj Gori biće prvi, nakon puno godina, na kojima državno pitanje neće biti dominantno jer će politički akteri u predizbornoj kampanji insistirati na životnim i ekonomskim temama

Mada će sve velike stranke verovatno uzeti učešća na predstojećim opštim izborima, niko ne zna da li će opozicione i vladajuće stranke ući u predizbornu kampanju samostalno ili u okviru sirih koalicija.

Opozicioni blok, koji se zalagao za očuvanje državne zajednice sa Srbijom, okupio je najjaču opozicionu Socijalističku narodnu partiju, SNP, Narodnu stranku, NS, Srpsku narodnu stranku, SNS, i Demokratsku srpsku stranku, DSS, dok vladajuću crnogorsku koaliciju čine Demokratska partija socijalista, DPS, i znatno manja Socijaldemokratska partija, SDP.

U političku utakmicu na jesenjim parlamentarnim izborima će se, po prvi put, uključiti i nevladina organizacija "Grupa za promene", koja najavljuje transformaciju u političku stranku i promenu imena u "Pokret za promene".

Državni status Crne Gore bio je dominantno pitanje na svim izbornim utakmicama još od 1997. godine kada je aktuelni crnogorski premijer Milo Đukanović napravio otklon od ranijeg partnerskog odnosa sa režimom Slobodana Milosevića.

Frakcija dotad jedinstvenog DPS-a na čelu sa đukanovićem uzela je vlast u Crnoj Gori, okrenula leđa zvaničnom Beogradu, i par godina kasnije u svoj politički program ugradila ideju o suverenosti Crne Gore kojoj se ranije oštro suprotstavljala.

Na svim narednim izborima, parlamentarnim i lokalnim, životna pitanja građana bila su u senci rasprave oko budućeg državnog statusa Crne Gore. Naročito nakon 14. marta 2002. godine kada je u prisustvu predstavnika EU potpisan Beogradski sporazum, kojim je uspostavljana državna zajednica sa Srbijom.

S obzirom na to da je Beogradski sporazum dopuštao mogućnost raspisivanja referenduma za nezavisnost po isteku tri godine od njegovog potpisivanja, pitanje crnogorske državnosti nije nestalo sa dnevnog reda, pri čemu je crnogorska opozicija i dalje insistirala na prednostima tesnih veza sa Srbijom, a partije vladajuće koalicije su energično ukazivale na koristi od osamostaljivanja Crne Gore.

U međuvremenu, malo je bilo reci o ekonomiji i standardu građana u malenoj republici.

Iako je u Crnoj Gori donekle ostvarena makroekonomska stabilnost, dok je inflacija nakon uvođenja evra svedena na minimum od 1,8 odsto godišnje, životni standard građana i dalje je veoma nizak.

Prosečna zarada, prema podacima MONSTAT-a, republičkog zavoda za statistiku, kreće se oko 230 evra, dok je stopa nezaposlenosti, prema zvaničnim podacima Zavoda za zapošljavanje, visoka – oko 17 odsto. Opozicija smatra da je realna nezaposlenost u Crnoj Gori znatno veća nego što to vlasti žele da priznaju.

Budimir Dubak, potpredsednik opozicione Narodne stranke, kaže za Balkan Insight da opozicija ne priznaje referendumske rezultate, te da državno pitanje Crne Gore nije skinuto s dnevnog reda, ali da će ta stranka na jesenjim parlamentarnim izborima imati druge prioritete.

Dubak tvrdi da će Narodna stranka u kampanji insistirati na životnim stvarima i ekonomiji. "I suverenistički glasači treba sada da se bore za demokratsku vlast i poboljšanje uslova zivota", rekao je on.

"Dobili su državu", rekao je on, misleći na secesioniste, "i sada mogu da ispune svoje predreferendumsko obećanje – da će se odmah nakon referenduma pozabaviti učinkom vlade".

"Celokupna energija Narodne stranke biće usmerena na očuvanje bloka za zajedničku državu za koji je glasalo 185 hiljada glasača 21. maja".

"Osnovni akcenat u narednoj kampanji biće stavljen na uklanjanje režima Mila Đukanovića i pokusaj stvaranja pravne države", dodao je on.

Najjača opoziciona stranka – SNP – takođe insistira na pragmatičnom pristupu, tvrdeći da će evropske integracije kao i ekonomska i socijalna pitanja biti njihovi prioriteti.

Lider Socijalističke narodne partije Predrag Bulatović nedavno je izjavio da će njegova stranka insistirati na "izgradnji institucija kao i praktičnoj implementaciji standarda Evropske unije".

Visoki zvaničnik SNP-a Velizar Kaluđerović dodaje da će u kampanji insistirati na "uklanjanju aktuelnog režima kao osnovne pretpostavke za borbu protiv organizovanog kriminala i početak izgradnje uništenih institucija sistema koje bi u prvi plan trebalo da postave građanina – njegova politička, ekonomska i socijalna prava kao i podnošljiv životni standard".

U Srpskoj narodnoj stranci, SNS, kažu da je prioritet te partije, nakon proglasenja nezavisnosti, borba za prava srpskog naroda u Crnoj Gori, koji prema posljednjem popisu čini trideset odsto od ukupno 650.000 stanovnika.

Visoki zvaničnik te stranke Novica Stanić kaže kako u ovoj stranci smatraju da je referendum bio nelegitiman, ali i napominje da se mora uvažiti činjenično stanje.

"Nismo želeli nezavisnost, a sada nam ne preostaje ništa drugo nego da se borimo za prava srpskog naroda u Crnoj Gori – za kulturnu autonomiju, proporcionalnu zastupljenost u državnim organima i mogućnost dobijanja dvojnog državljanstva –u Srbiji i u Crnoj Gori", kaze Stanić.

U Demokratskoj srpskoj stranci, DSS, kažu da bi u kampanji rado potencirali životna pitanja i ekonomski status građana, ali da se boje da će vladajuća koalicija i dalje pokušavati da osvoji dodatne političke poene po osnovu svoje pobede na referendumu, te da se neće moći izbeći priča o državnom statusu.

"I ovoga puta ćemo biti prisiljeni da se bavimo državnim statusom Crne Gore jer će vlast potencirati to pitanje. Oni će zasigurno mahati svojom referendumskom pobedom kao glavnim adutom u kampanji, jer nemaju drugih rezultata kojima bi se mogli podičiti", kaze Simonida Kordić, visoki funkcioner DSS-a.

U vladajućoj koaliciji, međutim, tvrde da više nemaju nameru da se vraćaju na staru priču.

Potpredsednik vladajuce Demokratske partije socijalista Dragan Kujović za Balkan Insight najavljuje da će se ta stranka na jesenjim parlamentarnim izborima javnosti obratiti sa programom ekonomskog i društvenog oporavka.

"Odluku o nezavisnosti donela je ubedljiva većina građana Crne Gore. Sada će građani glasati za one stranke koje nude ozbiljnije programe za poboljsanje kvaliteta života u državi Crnoj Gori", kaze Kujović. "Stoga smatram deplasiranom bilo kakvu priču u izbornoj kampanji oko državnog statusa".

Jedan od koordinatora "Grupe za promene" Koča Pavlović kaže da je ta nevladina organizacija jedini subjekt koji je, za sada, najavio samostalno političko učešće na narednim jesenjim izborima.

On podseća da je ta organizacija i ranije insistirala na životnim pitanjima, te da je izbegavala priču oko državnog statusa koju su potencirala dva suprotstavljena bloka u Crnoj Gori.

"Mi smatramo da nova država zahteva novu političku scenu i novi pristup građanima Crne Gore. Upravo zato i želimo da sadašnju nevladinu organizaciju transformišemo u političku grupaciju. Ako do toga dođe u kampanji ćemo insistirati na poboljšanju uslova života, borbi protiv kriminala i korupcije, tražiti reviziju nekih sumnjivih privatizacionih dilova, a ponovnu priču o državnom statusu smatramo pogubnom po prosperitet Crne Gore", kaze Pavlović.

Mnogi obični građani Crne Gore takođe smatraju da je vreme da se krene napred.

"Dosta je više priče o granicama, emocijama, bratskim narodima... Svi političari u Crnoj Gori igrali su na kartu državnog statusa, a mnogo se manje vremena trošilo na rešavanje nekih ključnih životnih pitanja – plate, penzije, uslovi studiranja…", kaze Božo Radulović, student iz Podgorice. "Sada je došao red na te teme i ne želim da ponovo slušam istu staru priču", zaključuje on.

Sa tim mišljenjem saglasan je i 50-godišnji Novak Bulatović iz Berana.

"Više me ne interesuje ni referendum ni priča oko državnog statusa. Ta je priča okončana", kaže on.

"Sada je vreme da vidimo od čega ćemo i kako ćemo da živimo u svojoj novoj kući. Više nema vremena za rasipanje."

Petar Komnenić je novinar podgoričkog nezavisnog nedeljnika "Monitor". Balkan Insight je BIRN-ova internet publikacija.

Ovaj članak je publikovan uz podršku Ambasade Velike Britanije u Beogradu, u okviru BIRN programa medijske obuke i izveštavanja o manjinama.