Dolazi vreme pregovora sa Hrvatskom

Slažem se sa njom da određene uslove sa obe strane treba ispuniti, kao i da su razgovori najbolji način, kaže za Danas ministarka pravde Srbije Snežana Malović. Ona na pitanje da li bi Srbija povukla tužbu ako bi to uradila Hrvatska, odgovara da „nije važno ko će povući tužbu prvi, to je tehničko pitanje koje nastupa onda kada se rešenje već nađe“.

"Važno je postići dogovor u interesu građana i Srbije i Hrvatske. Tada je povlačenje tužbi za genocid samo po sebi realno. Dobra vest je da se ta tema otvorila, da postoji javno izražena dobra namera i od predsednika naših dveju zemalja - Borisa Tadića i Iva Josipovića", ističe Malovićeva.

Ona dodaje da proces pomirenja ne može biti zaokružen dok ne rešimo sva sporna pitanja nastala kao proizvod nerazumne politike vođene devedesetih.

"Pitanja nestalih, izbeglih lica, ratnih zločina, opljačkane imovine i stanarskih prava, svakako moraju biti rešena i uverena sam da ni Hrvatska kao država koja ulazi u Evropsku uniju, ni Srbija koja njoj teži, ne žele da nose mračnu hipoteku prošlosti. Jedini ispravan put koji će omogućiti pomirenje među narodima i relaksaciju odnosa između dve zemlje jeste intenziviranje razgovora, racionalnih i dobronamernih, koji će, sigurna sam, dovesti do rešenja ovih problema", naglašava srpska ministarka pravde.

Kako komentarišete ocene pravnika iz misije EU u Srbiji da su reformu srpskog pravosuđa obeležili nedoslednost, netransparentnost i politički pritisci“ i da je „reč o travestiji pravde“?

"Posle izveštaja Evropske komisije, takve ocene pojavljuju se samo kao medijske spekulacije. Svakako imamo želju da sva otvorena pitanja rešimo u skladu sa evropskim standardima, uz podršku naših evropskih prijatelja. U izveštaju EK reforma pravosuđa ocenjena je pozitivno. To je zvaničan stav EK. A reforma pravosuđa je sama po sebi veoma dobar poligon za spekulacije i napade političkih protivnika, predstavnika određenih kriminalnih grupa koje su izgubili svoje veze u pravosuđu, i to je očekivano. Mnogi interesi su ovakvom, korenitom reformom, sa zakonima koji su moderni, brzi, dovode do efikasnijih postupaka, do temelja ugroženi. Imperije zasnovane na uticaju na pravosuđe, uzvraćaju udarac na odlučnu reformu pravosuđa Vlade Republike Srbije. Veoma sam objektivna, imamo još mnogo da radimo, sve eventualne primedbe i dalje ćemo razmatrati racionalno, prihvatajući evropske vrednosti. Međutim, ne čini li vam se da su teme kao što je bio Ratko Mladić, pa Goran Hadžić, pa reforma pravosuđa, polako zamenjene novom temom, u ovom trenutku ključnom, a to je Kosovo i Metohija? Podsetiću vas da smo u reformu krenuli zbog zastarelog, nefunkcionalnog sistema, zbog koga su građani Srbije decenijama čekali na ostvarenje svojih prava i na sudsku zaštitu i da smo doneli 82 moderna evropska zakona, kao i da smo stvorili uslove da građani Srbije ostvare svoj interes u parnici znatno brže, a da krivični predmeti takođe budu efikasno rešavani."

Evropski sud za ljudska prava u Strazburu je zatrpan žalbama građana Srbije protiv države. Srbiju, po svemu sudeći, očekuje plaćanje visokih novčanih odšteta. Mislite li da će se taj trend nastaviti i u budućnosti?

"Upravo je zato reforma pravosuđa definisana i sprovedena na ovaj način. Osnovne zamerke na srpsko pravosuđe odnosile su se na dužinu trajanja sudskog postupka i povredu prava na suđenje u razumnom roku, a to su najčešće pritužbe građana Srbije Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu. Brojne tužbe Evropskom sudu za ljudska prava su posledica činjenice da sudovi nisu dobro radili svoj posao, da su mnogi predmeti stajali u fiokama, da je bilo pritisaka na pravosuđe koje ranije nije imalo ni status, ni odgovarajući pravni okvir da bi efikasno postupalo. I zbog toga je reforma bila neophodna."

Ne deluje da je poverenje građana u pravosuđe vraćeno. Kako to objašnjavate?

"Ne očekujem da će građani Srbije u ovakvoj, teškoj ekonomskoj situaciji reći „pravosuđe je perfektno. „ Uvek će biti nezadovoljnih, a oni će biti naš motiv da čujemo njihov glas i da u skladu sa njim, pravovremeno reagujemo. Kritičara uvek ima, neki su to u međuvremenu postali, jer danas moraju više da rade, a neki su jednostavno zlonamerni. Prigovaraju danas, jer se ne može za dve godine ispraviti sve, čarobnim stapićem. Međutim, upornim radom, novom organizacijom, preuzimanjem odgovornosti za svoje postupanje, i mesto u društvu , dostojno sudija i tužilaca, je nešto što ova reforma garantuje."

Srbija je verovatno jedina zemlja koja ima zakon koji se ne primenjuje i to svi priznaju. Da li će Zakon o lustraciji biti stavljen vam snage i kako Vi, kao ministar pravde, doživljavate neprimenjivanje ovog zakona? Da li je ovaj važan zakon „žrtva“ koalicije sa socijalistima?

"Lustracija je bila potrebna u svim sferama društva. Sistem vrednosti koji je postavio Miloševićev režim bio je poguban za sve građane Srbije. Ubistva političara, političkih protivnika, direktora javnih preduzeća, novinara, bogaćenje privilegovane elite, ali i neodgovorno ponašanje profesionalaca doveli su do Zakona o lustraciji, posle oktobarskih promena. Lustraciju, je trebalo uraditi odmah nakon 2000. godine. Nažalost, ona je izostala. Vlada Zorana Đinđića suočila se sa mnogim problemima i velikim očekivanjima građana te je tako krhka demokratija ugrožena od kriminalnih krugova i različitih interesa nije imala vremena za taj potez. Energija je usredsređena na potrebu za boljim životom na obnavljanje diplomatskih aktivnosti i veza sa svetom, traženje rešenja za kosovski problem, pa po svemu sudeći nije bilo vremena za otvaranje novih frontova i unutrašnjih rezova."

Teško je danas posle toliko godina odgovoriti na ovo pitanje. Ipak, ne mislim da je taj zakon, kako kažete, žrtva koalicije sa socijalistima, jer koliko smo videli socijalisti su se i sami ogradili od nekih događaja i ličnosti iz prošlosti. Pokazali su izuzetan stepen političke odgovornosti i hrabrosti, samolustrirali su se i verujem da ce postati moderna partija za budućnost koja se odriče loših stvari iz svoje prošlosti.

Šta očekujete od uvođenja tužilačke istrage u pravosudni sistem Srbije?

"Uvođenje tužilačke istrage podrazumeva promene ovlašćenja i odgovornosti u krivičnom postupku. Tužilac preuzima najveći deo posla od istražnog sudije i jedini je odgovoran u prikupljanju dokaza. Teret dokazivanja je na tužiocu a ovakav način istrage otvara mogućnost za primenu instituta sporazuma sa tužilaštvom. To ukazuje da će mnogi procesi u krivičnim stvarima trajati kraće."

Dakle, tužilac od samog početka, od najranijih faza kada se pojave osnovi sumnje, utiče na prikupljanje dokaza i usmerava policiju u kom pravcu će biti prikupljani dokazi . Ubuduće će tužilac zajednički raditi sa policijom, i neće se dešavati situacije iz prošlosti da policija podnese krivičnu prijavu, i da onda bude utvrđeno kako nema dovoljno dokaza ili kako prijava nije dobro napisana. Krivične prijave više nema; ubuduće će tužilac prikupljati dokaze. To je najbolje rešenje, jer tužilac tačno zna šta mu je potrebno za kvalitetnu optužnicu koja treba da rezultira donošenjem pravnosnažne sudske presude.

Dosta se tokom protekle godine govorilo o aferi vakcine. U javnosti se pojavila službena beleška policije o tome da je navodno tužilac Miljko Radisavljević vršio pritisak na policiju da se iz krivične prijave izostavi bivši ministar zdravlja Tomica Milosavljević. Kako to komentarišete?

"Jasno je da će mnogi pripadnici organizovanog kriminala napadati upravo one koji se protiv njega odlučno bore. Svako ko je prošetao pored pravnog fakulteta zna ko rukovodi krivičnim postupkom i ne želim bilo kakvim komentarom da dajem na značaju onima koji to ne znaju, a imaju diplome pravnog fakulteta. Tužilac za organizovani kriminal i ministar policije su dovoljno rekli o tome. Verujem u koordiniran i uspešan rad državnih organa na ovom kao i na drugim slučajevima borbe protiv korupcije i kriminala. Nema nezaštićenih, nema nedodirljivih, i upravo zato i imamo napade na ljude koji profesionalno obavljaju svoj posao."

Javnost u Srbiji dosta pritiskaju i nerešeni slučajevi iz devedesetih. Kada očekujete konačne rezultate istraga ubistava novinara Dade Vujasinović, Milana Pantića i Slavka Ćuruvije i ima li napretka u istrazi ubistva istražnog sudije Nebojše Simeunovića?

"Ima velikih pomaka. Ovi predmeti su živi, na njima se intenzivno radi i to daje nadu i meni i građanima Srbije da ćemo dobiti uskoro adekvatne odgovore za zločine iz prošlosti. Protok vremena najveći je saveznik onima koji su počinili te gnusne zločine ili onima kojima je u interesu da ostane misterija da li su neke od tih smrti samoubistva ili teška ubistva. Ta pitanja se svakodnevno postavljaju savesti pravosudnih i istražnih organa, a ne samo kada ih javnost pokrene. Sigurna sam da će uvođenje tužilačke istrage doprineti konačnom razrešenju ovih nesrećnih događaja iz prošlosti. Verujem da će oni uspeti da reše rebuse zločina iz prošlosti i time nam dokazati da je demokratija danas ovde."

Da li je tačno da je suspendovana poternica za Agimom Čekuom?

- To je netačno. Poternica je i dalje na snazi. Iako je istraga sprovedena veoma loše, sa brojnim propustima, pred kamerama Radio-televizije Srbije u to vreme, veliki zločini su se dogodili u zoni odgovornosti Agima Čekua. Stradalo je mnogo srpskog stanovništva, mnogo civila i ratnih zarobljenika. Ko je za to odgovoran? Na to samo tužilaštvo i sud koji se bave temama ratnih zločina mogu da daju adekvatan odgovor.