Zemlje Baltika teško pogodila kriza

Ekonomisti ističu da su baltičke države ostavile iza sebe najgore, ali cena koju su platili njeni stanovnici je previsoka - nezaposlenost u Letoniji je najviša u Evropskoj uniji i iznosila je u decembru 2009. godine 22,8 procenata. Za njom slede Španija, Estonija, pa Litvanija.

Baltičke vlade ne razmišljaju o devalvaciji kao opciji jer bi se to negativno odrazilo na ostale članove EU zbog čega su zabeležile ekonomski pad u 2009. godini - Letonija 18 procenata, Estonija 14, a Litvanija 15 procenata.

Iako je agencija za procenu boniteta Mudis podigla nedavno kreditni rejting Letonije na "BBB", Letonija je svetski rekorder jer je za samo dve godine doživela ekonomski pad od 24 procenata što je kriza surovija nego u Americi u vreme Velike depresije.

Uprkos krizi, Estonija se priprema da udje u zonu evra 2011. godine zahvaljujući konzervativnoj fiskalnoj politici, a Litvanija čak predviđa skroman ekonomski rast tokom 2010.

Usporava se pad estonske ekonomije

Pad estonske ekonomije se usporava, saopštio je statistički zavod te zemlje, precizirajući da je bruto domaći proizvod (BDP) u poslednjem lanjskom tromesečju smanjen za 9,4 odsto, posle pada za 15,6 procenata u trećem kvartalu, u odnosu na ista tromesečja 2008. U prvom i drugom tromesečju prošle godine BDP Estonije je smanjen za 15, odnosno 16,1 odsto.

U poređenju sa prethodnim tromesečjem, estonska privreda je u poslednjem kvartalu 2009. porasla za 2,6 odsto, što nagoveštava da ta baltička država, koja bi iduće godine želela da stupi u evrozonu, već izlazi iz najgore recesije od sticanja samostalnoti, 1991. godine.

Prema podacima statističkog zavoda, negativan uticaj na ekonomiju Estonije i dalje ima pad industrijske proizvodnje, smanjivanje izvoza i prometa u maloprodaji.

Analitičari, međutim, napominju da oživljavanje signalizira prodaja industrijskih proizvoda na domaćem tržištu, što pokazuje da je industrijska proizvodnja već dotakla dno i da počinje ponovni uspon.