London više nikada neće biti isti?

Opasnost postoji u slučaja da Britanci glasaju na referendumu 23. juna za izlazak zemlje iz Evropske unije.

Ne manje od 12 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) Velike Britanije potiče iz sektora finansijskih usluga, što ukazuje na značaj londonskog poslovnog centra, popularnog Sitija, za britansku ekonomiju.

Uprkos konkurenciji iz Njujorka, London je i dalje lider među finansijskim centrima, sa procenjenim udelom na globalnom tržištu od 40 odsto u trgovanju valutama i skoro 50 odsto u finansijskim derivatima. Povrh toga, skoro 20 odsto imovine svetskih hedž fondova nalazi se u Londonu, ističe Garnri u svojoj analizi.

Čak i ako uzmemo u obzir usporavanje ekonomije, negativne kamatne stope i krhka finansijska tržišta, akcije banaka sa sedištem u Velikoj Britaniji na FTSE 100 indeksu, kako navodi, pale su za 36 odsto u proseku za poslednjih godinu dana.

Od nedavnog skoka sredinom maja, akcije su ponovo pale, jer ankete ukazuju na jačanje kampanje za britansko napuštanje članstva u EU, ukazuje danski finansijski stručnjak.

Obrazlažući razloge zbog kojih bi Bregzit mogao da promeni sve za londonski Siti, Garnri predočava da je, prema sadašnjem zakonu, svaka ovlašćena firma iz Velike Britanije slobodna da posluje u okviru Evropskog ekonomskog prostora (EEP) putem "preporuke" regulatora iz Velike Britanije.

"Ova opcija omogućava da banke koje nisu iz EU, poput JP Morgan Čejsa, imaju pristup Evropi na samo jednom finansijskom čvorištu. Ukolliko Velika Britanija bude glasala za napuštanje EU, cena ovog prava će se dramatično povećati, čineći ga veoma teškom tačkom u pregovorima britanskog premijera Dejvida Kamerona", primećuje on.

Brisel, po njegovom mišljenju, najverovatnije neće prihvatiti norveški model po kojem bi, ukoliko Velika Britanija napusti EU, ostala bezuslovno unutar EEP.

"To bi bilo političko samoubistvo, jer bi druge zemlje članice koje ne koriste evro, kao što su Danska i Švedska, mogle takođe da dođu u iskušenje da održe referendume o članstvu u EU. Norveški model samo ima smisla za zemlje koje nikada nisu bile u klubu", navodi Garnri.

Bolna opcija izlaska iz EU, smatra on, podrazumeva da će Velika Britanija izgubiti ključni uticaj nad zakonodavstvom u EU a da će se razgovarati i o daljem ostvarivanju prava na rad u okviru EEP.

"Blaža verzija bi omogućila Britaniji da i dalje ostvaruje prava na rad u okviru EEP, ali pod određenim uslovima, kao što su približavanje zakona EU i Velike Britanije koji regulišu finansijska tržišta".

Garnri dodaje da bi Bregzit takođe mogao da omogući veću moć Parizu i Frankfurtu koji nikada nisu uspeli da preuzmu ozbiljniji tržišni udeo od Londona. Čak se i klirinške kuće za operacije trgovanja izraženog u evrima nalaze u Velikoj Britaniji.

"U svakom slučaju, Bregzit predstavlja veliki rizik za finansijske firme i mnogi već sprovode planove za nepredviđene situacije u slučaju neprijatnog ishoda. Mnoge banke su upozorile na masovna otpuštanja a HSBC je saopštila da će oko 1.000 zaposlenih u sektoru investicionog bankarstva morati da se preseli u Pariz", podseća Garnri i zaključuje da londonski Siti možda više nikada neće biti isti posle Bregzita.