Koliko su okeani ekonomski jaki?

Porešenja radi, bruto društveni proizvod Francuske, ili Velike Britanije, oko 2.900 milijardi dolara, ali je to bogatstvo ugroženo zagadjenjem, navodi se u studiji Svetske fondacije za prirodu (WWF).

Okeani značajno doprinose globalnom privrednom rastu. Ribolov, podvodna istraživanja, turizam, pomorski saobraćaj i sve druge aktivnosti na vodenim prostranstvima zajedno obezbeđuju prihode od oko 2.500 milijardi dolara godišnje, objašnjava se u istraživanju.

Da su okeani jedna država, bila bi to sedma najjača privreda u svetu, odmah posle Velike Britanije i Francuske, a ispred Brazila, čiji godišnji bruto društveni proizvod vredi oko 2.200 milijardi dolara, piše francuski list Figaro.

U istraživanju nazvanom "Oživljavanje okeanske ekonomije" (Reviving the Ocean Economy), ova asocijacija između ostalog ističe da je ukupna vrednost okeanskih resursa oko 24.000 milijardi dolara.

Najveći izvor bogatstva potiče od faune i flore - korali, ribe, mangrove, podvodna vegetacija. Ovi resursi koji se direktno vade iz okeana procenjeni su na oko 6.900 milijardi dolara, pomorski saobraćaj na oko 5.200 milijardi, a turizam na 7.800 milijardi dolara.

Autori studije naglašavaju da je neke resurse teško vrednovati. Po njihovoj oceni, blizu 70 odsto okeanskog bogatstva zavisi od dobrog zdravlja mora. Skrećući pažnju na ekonomsku dimenziju okeana i mora, upozoravaju na nemaran odnos vlada prema ovim resursima.

"Zagađanje okeana poslednjih decenija sve je veće", upozorava direktor za očuvanje flore i faune pri WWF, Marko Lamertini.

Prema njegovim rečima, vlade ne prestaju da daju obećanja koja nikada ne ispunjavaju, a zdravlje oekana sve je gore.

Godine 2012, na primer, na svetskom samitu u Južnoj Africi posvećenom ovoj problematici, šefovi država angažovali su se na obnavljanju ribljeg fonda do 2015, ali nije urađeno ništa i situacija je još gora.

U izveštaju se dodaje da je blizu 40 odsto morske faune nestalo između 1970. i 2010. i blizu 30 odsto flore uništeno je u istom periodu. Ukoliko se ništa ne preduzme, naučnici predviđaju da će do 2050. nestati koralni grebeni.

Cilj ove studije, kako se navodi, jeste da se nacionalne vlade podstaknu na pojačanu brigu o planeti, što je istovremeno i ekonomski cilj.