"Nema govora o otpisu grčkog duga"

"Nema govora o ukidanju grčkog duga. Druge zemlje evro zone ne bi to prihvatile", rekao je Zzan-Klod Junker u intervjuu za francuski dnevnik Figaro.

"Mogući su aranžmani, ali oni neće u osnovi promeniti ono što je na snazi", rekao je predsednik Evroposke komisije.

Novi grčki premijer Aleksis Cipras kaže da Grčka neće više prihvatati mere oštre štednje, a zemlje iz zone evra će odgovoriti da, ako Grčka prekrši preuzete obaveze, više neće biti kredita, dodao je Junker.

Ciprasova vlada koja je juče održala svoj prvi sastanak, izdala je brojne najave koje proizilaze iz programa radikalne levice Sirize i suprotne su preporukama trojke grčkih poverilaca (EU, Evropska centralna banka i Međunarodni monetarni fond). Te najave odmah su izazvale veliki pad vrednosti akcija na berzi i vrednosti banaka.

Glavni indeks na Atinskoj berzi izgubio je juče 9,24 odsto, a banke su izgubile četvrtinu svoje vrednosti (26,67 odsto), dok je kamata na grčke desetogodišnje obveznice prešla 10 odsto.

Cipras i njegov ministar finansija Janis Varufakis davali su na smenu zapaljive i smirujuće izjave.

Cipras je naveo među svojim prioritetima novo pregovaranje o dugovima sa grčkim partneriima, da bi se našlo "pravedno, održivo i uzajamno korisno rešenje". On je takođe rekao da želi da izbegne "obostrano katastrofalni raskid" sa partnerima Grčke, ali zahteva i da se okonča "politika potčinjenosti" njegove zemlje.

Varufakis je rekao da će Atina "okrenuti list" politike štednje, mada ne želi "duele" Grčke i Evrope, već, naprotiv, "novi odnos poverenja i iskrenosti".

Međutim, celog dana ministri nove vlade davali su izjave koje nisu doprinele sticanju poverenja Evropskoj uniji.

Prva je bila da će biti zaustavljena predviđena privatizacija luka u Pireju i Solunu i elektroprivrednog preduzeća DEI. Usledila je najava podizanja minimalne plate na 751 evro - kao pre smanjenja pre nekoliko godina, vraćanja na posao više hiljada državnih službenika, povećanja penzija najsiromašnijih.

EU treba da krajem februara Grčkoj isplati poslednjih sedam milijardi evra iz plana pomoći, ali uslov za to je da se sprovedu otpočete reforme i da se Grčka drži stroge budžetske štednje.

Međutim ni premijer Cipras ni njegov ministar finansija juče nisu, kako je izgledalo, pridavali ni najmanji značaj tom februarskom roku. Pažnja je usmerena na sutrašnju posetu predsednika Evrogrupe Jerena Dijselblema (Jeroen Dijšelbloem). Cipras je juče najavio da će razgovori biti "važni i produktivni", a sinoć je sazvao sastanak resora zaduženih za finansije da pripreme taj razgovor.

"Otvoreni smo za ideje i predloge privatnih akcionara" rekao je potpredsednik vlade Joanis Dragasakis posle tog sastanka i dodao da je za vladu važno da banke dobro funkcionišu.