Manji bonusi neće zauzdati bankare

“Pohlepan egoističan bankar koji ne misli ni na šta drugo nego na svoj godišnji bonus i koji odlazi sa milionskom otpremninom nakon što je banku odveo u propast. Istu banku koju sad poreski obveznici spasavaju svojim novcem od kog se plaća otpremnina besramnim bankarima” - od početka finansijske krize ovakva slika bankara se urezala u kolektivnu svest zapadnog sveta.

Toga je svesna i jedna od najuglednijih ekonomskih obrazovnih institucija na svetu, Harvardova biznis škola, koja je za svoje polaznike sada uvela etičku zakletvu u kojoj se budući kormilari događaja na Vol stritu i londonskom Sitiju, obavezuju da će delovati u korist društva.

No, to je teorija. U praksi se ni nakon slučajeva u kojima su nesposobni i pohlepni bankari primali milionske bonuse i otpremnine, i to u bankama koje ne bi preživele bez poreskog novca, nije mnogo toga promenilo. Sada se samo deluje malo opreznije.

Evropska unija nedavno je donela odluku po kojoj će godišnji bonusi za menadžere i bankare u budućnosti biti ograničeni na visinu godišnje plate. Ali da li je tako moguće od "zlih" bankara, koji samo misle na lični profit, napraviti "dobre" bankare kojima je na umu samo boljitak klijenta, a time i društva?

Kako smatra minhenski ekonomista Kristof Lutke, dobar bankar zaista ne bi smeo da razmišlja samo o vlastitom profitu nego da deluje i u korist održivosti sistema. On odobrava i bonuse ali samo u slučaju da bankar deluje u smislu dugotrajne održivosti. Dakle, ne da razmišlja po matrici "take money and run" (“uzmi novac i briši”), kao što je to posljednjih godina često bio slučaj s međunarodnim bankarskim "mešetarima".

Jedan od najvećih problema poslednjih godina u bankarskom sistemu, kako u razgovoru za “Dojče veče” kaže ekonomista Ekehard Venger, bila je upravo činjenica da se nije nagrađivalo dugoročno razmišljanje nego kratkotrajni uspesi.

"Bankari su bili nagrađivani za poteze koji su u tom trenutku izgledali kao uspesi, ali koji su se ubrzo pokazali kao potpuni promašaji", kaže Venger.

Polako nestajanje inteligentnog finansijskog poslovanja koje nema samo brzu korist na viziru počelo je još osamdesetih godina prošlog veka. Tada se, kako kaže istoričar ekonomije Verner Abelhauzer, dogodila prava mala finansijska revolucija.

"Naučnici su otkrili modele koji su isključili rizike. Dakle više nije bio bankar taj koji je po zdravom razumu odlučivao šta je dobro, a šta loše, nego algoritmi tj. kompjuter", kaže Abelhauzer.

Time su širenju kriminalne energije u finansijskom sektoru širom otvorena vrata.

Hoće li nove mere koje je najavila Evropska unija od pohlepnih bankara preko noći učiniti svece, teško je verovati. Jer pohlepa će uvek pronaći put. To ne misle samo spoljni posmatači, već i sami bankari.

Tomas Mirou, šef HSH Nordbanka, nedavno je na jednom kongresu izrazio "razumevanje" za uvođenje gornjih granica za bonuse. No, on u tome vidi političke razloge koji u praksi neće dati željeni rezultat.

Da branša s podsmehom gleda na ove političke mere koje služe smirivanju poreskih platiša koji se osećaju prevarenim, pokazuju i razmišljanja koja je naglas izneo Mirou.

"Sumnjam da bi ove mere imale učinka. Ono što će se sada dogoditi kako bi se zaobišle ove mere, je podizanje fiksne godišnje plate bankarima, čime bi automatski mogli da se povećaju i bonusi. Ili će banke jednostavno osnovati društva na nekom od karipskih ostrva i preko njih isplaćivati svoje bankare", izjavio je Mirou.

I ekonomista Venger je prilično trezven što se tiče novog "dobrog" bankara.

"Nema baš previše smisla tražiti od bankara da budu bolji ljudi nego što su to recimo političari", zaključuje Venger.