Ide li bolja energetska budućnost?

Brojni predlozi upućeni od strane Evropske komisije zapravo su daleko od originalnih ciljeva uspostavljanja zajednice - reforme neefikasnih i neodrživih energetskih sektora i donošenje ekoloških i klimatskih standarda u jugoistočnoj Evropi u skladu sa standardima EU.

Organizacije civilnog društva iz regiona veruju da nova Energetska zajednica može da ostvari te ciljeve i da je upravo prilika za to.

Nakon više od godinu dana, kada je ustvari započeo proceš reforme Energetske zajednice, drugi krug konsultacija sa javnošću se završava danas. Juna 2014 takozvana stalna grupa na visokom nivou- High Level Reflection Group (HLRG) je objavila izveštaj sa preporukama za ovu reformu koji se u celini pokazao kao progresivan u delu primene ekoloških standarda.

Evropska komisija je svoj set preporuka za reformu bazirala na povratnim informacijama samih država članica. Ipak, nažalost, neki aspekti tih preporuka, ako budu usvojeni, mogu dovesti da se zaobiđu standardi EU u oblasti energije, ekologije i klimatskih promena u državama potpisnicama Ugovora o energetskoj zajednici

"Na primer, deo teksta predloga Komisije koji sugeriše da će biti previše teško za države zajednice da transponuju Direktivu EU o kvalitetu vazduh u suštini ide u smeru protiv svega za šta se evropske politike u oblasti klimatskih promena i energetike zalažu," istakla je Ioana Ciuta, koordinator za energiju mreže CEE Bankwatć Network.

Velika zavisnost o sagorevanju uglja za proizvodnju električne energije u jugoistočnoj Evropi takođe znači veliki pritisak na javno zdravlje i troškove u vezi s tim. Nedavne studije su procenile das u tremocentrale u Bosni i Hercegovini, samo u regionu Tuzle, na primer, izazvale u 2013 godini gubitak od oko 4900 godina života, zatim 131000 izgubljenih radnih dana zbog srčanih i respiratornih oboljenja i oko 61 milion EUR-a troškova po ekonomiju.

Ali to nije nepromenljivo, U svojim komentarima koje su podneli tokom janih konsultacija, grupa vodećih organizacija civilnog društva aktivnih na Balkanu insistira da je revizija Ugovora o osnivanju energetske zajednice prilika da i zemlje jugoistočne Evrope zavređuju takve energetske i klimatske strategije koje će im omogućiti i značajan i održivi razvoj.

"Nije to stvar samo promocije investicija u energetski sektor, nego je pitanje razvitka pažljivo odabranih izvora energije," rekao je Garret Tankosić-Kelly, iz SEE Change Net organizacije.

"Ako Energetska zajednica ne bude imala veći kapacitet za nadzor nad sprovođenjem i poštivanjem odredbu Ugovora, investicije u energetiku koje su trenutno planirane mogu da završe tužbama za kršenje EU zakonodavstva ili da se pretvore u zarobljena sredstva u dugoročnom smislu."

Zbog toga, ozbiljna reforma institucija pri Energetskoj zajednici je potrebna, a naročito Sekretarijata koji trenutno nema dovoljno osoblja u oblastima zaštite životne sredine i socijalnim pitanjima.

"Energetska zajednica se treba razviti daleko šire od prostog usluživanja biznis sektora ," zaključuje Dragana Mileusnić, iz evropskog ogranka Mreže za klimatske akcije. "Zajednica treba da započne svoje delovanje i pomak za one lokalne zajednice koje su sada pod velikim negativnim uticajem zastarelih i zagađujućih termocentrala i slabom zaštitom vladavine prava."

Organizacije civilnog društva aktivnih na Balkanu koje su podnele komentare: CEE Bankwatć Network, Climate Action Network Europe, Health and Environment Alliance, SEE Change Net, EDEN - Environmental Center for Development, Education and Networking (Albanija) Ekolevizja (Albanija) CPI - Public Interest Advocacy Center (Bosna i Hercegovina) CŽS - Center for Environment (Bosna i Hercegovina) DOOR (Hrvatska) FSO - Forum for Freedom in Education (Hrvatska) ATRC - Advocacy Training and Resource Center (Kosovo) Front 21/42 (Makedonija) Analytica (Makedonija) Eko-Svest (Makedonija Green Home (Crna gora) MANS (Crna gora) CEKOR (Srbija) Fractal (Srbija)