Kako Srbija da pobedi "švajcarca"

Udru­že­nje ban­kar­skih kli­je­na­ta “Efek­ti­va” lobira kod Na­rod­ne banke Sr­bi­je da razmotri njihova tri predloga za rešenje problema gra­đa­na ko­ji su po­di­gli kre­di­te u švaj­car­skim fran­ci­ma i koje okuplja ovo udruženje. De­jan Ga­vri­lo­vić, predsednik ”Efek­ti­ve”, kaže da do sa­da ni­su do­bi­li nikakav od­go­vor od NBS.

"Predlozi se odnose na primer za kredit od 70.000 franaka koji je isplaćen sredinom 2008. na rok otplate od 300 meseci i uz kamatu od 4,5 odsto. Rata za ovaj kredit iznosila bi 390 franaka. Ukoliko bi se taj isti kredit konvertovao u evro, kredit u istom periodu bio bi 43.500 evra, a sa rokom otplate od 300 meseci i, recimo, kamatom od sedam odsto (što je znatno više), rata bi iznosila 307 evra. Po trenutnom kursu klijent ratu od 390 švajcaraca plaća 47.725 dinara, a ratu u evrima (307 evra) bi plaćao 37.570 din, što je osetno manje", objašnjava Gavrilović za Politiku.

Posle šest godina, dug po kreditu izraženom u švajcarcima bio bi 58.500 franaka, što je gotovo isto toliko i u evrima na današnji dan, a ostatak kredita izraženog u evrima bio bi 38.215 evra, što je znatno manje. Ukupna plaćanja ovog kredita izražena u dinarima u slučaju kredita u švajcarcima bila bi 2.486.300 dinara, dok bi za isti kredit izražen u evrima iznosila 2.509.100 dinara, što je neznatna razlika.

"To bi bio primer za kredite koji imaju fiksnu kamatnu stopu i možda bi se baš u tome moglo tražiti buduće rešenje problema. Preciznije, predložili smo da banke sadašnji dug u francima konvertuju u evro po paritetu koji je važio na dan isplate kredita (ili nešto slično), pa da na tako dobijen iznos u evrima obračunavaju čak i nešto veću fiksnu kamatu do kraja otplate", predlaže Gavrilović.

Kada je reč o kreditima sa promenjivom kamatnom stopom, Gavrilović napominje, da konverzija kredita iz švajcarskih franaka u evre ne bi donela veće umanjenje mesečne rate, ali bi zato poprilično bila umanjena glavnica duga.

Kada je reč o drugom predlogu, on podrazumeva konverziju sadašnjeg duga u švajcarskim francima u evro, po paritetu koji je važio na dan isplate kredita. Na tako dobijenu glavnicu banka bi nastavila da obračunava kamatu na evro kredite koja je trenutna na tržištu, sa maržom od 4,5 odsto uvećanom za Euribor.

Rata bi se u dinarima tako umanjila za oko 10.000 dinara u pomenutom primeru, što predstavlja značajnu olakšicu za klijente, kaže naš sagovornik. Treća mogućnost je konverzija sadašnjeg duga po paritetu koji je važio na dan isplate i dalja otplata kredita po evro kamati sa maržom od 4,5 procenta koliko i iznosi u ovom trenutku. Efektiva predlaže i opciju da banke omoguće da se postojeći krediti otplaćuju tako što bi se plaćala samo glavnica kredita (recimo 3/4 iznosa rate, što donosi osetno smanjenje mesečne obaveze).

"Ovaj treći predlog je nešto o čemu se do sada nije razgovaralo, niti se pominjalo u javnosti. Banke bi mogle da odobre klijentima da u naredne tri godine otplaćuju samo glavnicu kredita u visini od recimo 3/4 postojeće rate. Na taj način mesečna obaveza smanjuje se za četvrtinu, a glavnica kredita brže opada. Nakon isteka perioda od tri godine, banka nastavlja da obračunava ugovorenu kamatu, a kredit ostaje indeksiran u švajcarcima, sa istim rokom dospeća. U ovom primeru mesečna rata izražena u francima smanjila bi se, nakon isteka tri godine, za oko 50 franaka u odnosu na onu koja je trenutno, uz napomenu da je Libor ostao na istoj vrednosti. Naravno oba ova primera data su za primer kredita sa promenljivom kamatnom stopom koja u slučaju kredita u švajcarcima iznosi šestomesečni Libor plus 2,5 odsto marže, a u evro kreditu šestomesečni Euribor plus 4,5 odsto marže", kaže Gavrilović.