Centar nauke preskup, neće ga biti?

Od toga čak 15 miliona predviđeno je za opremanje centra. Poređenja radi, cela naučna zajednica sa 12.000 istraživača uspela je da se izbori da posle mnogo godina, i to iz kredita, dobije kapitalnu opremu vrednu 50 miliona evra.

Ideju o gradnji Centra za promociju nauke prvi je ozvaničio Božidar Đelić, tadašnji ministar nauke. Sredstva za gradnju, ukupno 20 miliona evra, obezbeđena su iz kredita Evropske investicione banke. Prvobitno je predviđeno, zapravo, da objekat košta 15 miliona, ali već na prvom koraku budžet je probijen tako što je izabrano idejno rešenje austrijskog arhitekte Volfganga Čapelera, prema kome su radovi procenjeni na oko 21 milion evra. Potom je, kaže izvor lista, od arhitekte zahtevano da uveća gabarite objekta za gotovo 50 odsto, sa 20.000 na 29.000 kvadrata, što je gradnju poskupelo za 15 miliona evra. Od početnog iznosa do danas cena je utrostručena.

"Ukupna procenjena vrednost izgradnje Centra za promociju nauke iznosi 65 miliona evra, na osnovu ugovora Jedinice za upravljanje projektima (JUP) i Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Za pripremu terena i pribavljanje dozvola do sada je utrošeno 1,9 miliona evra", kaže prof. dr Aleksandar Simonović, direktor JUP-a.

Upravo zbog drastičnog poskupljenja objekta i nadležni se premišljaju da li da „dignu ruke“.

"Da li će se odustati od zidanja odlučiće stručnjaci. To pitanje će doći na dnevni red i na osnovu profesionalnih kriterijuma će biti doneta odluka", kaže Jovanović.

Postoje i procene, kažu upućeni, po kojima bi rad ovakvog centra godišnje koštao 1,5 miliona evra, a mogao bi od ulaznica da zaradi tek petinu sredstava.

Zamerke na njihov rad postoje i u izveštaju Srpske akademije nauka i umetnosti o implementaciji Strategije naučnog razvoja Srbije. Tu je rečeno da na sajtu CPN nisu vidljive informacije o budžetu, kao ni o broju zaposlenih. Isto tako, zamereno je što je u godišnjem budžetu za nauku 15 puta više novca izdvojeno za promociju nauke nego na zvanične naučne centre izvrsnosti.

"U tom izveštaju zamerili smo i što se za velike pare kupuju strane licence za promociju nauke, umesto da smišljamo sopstvene, daleko jeftinije programe. Primedba je i to što se od ukupnog budžeta od 85 miliona dinara samo 15 troši na projekte, a ostalih 70 na zaposlene i troškove", ocenjuje akademik Zoran Popović, predsednik odbora koji je napisao ovaj izveštaj.