Kako da ne potonemo u javnom dugu

Ističe se da se rast duga ne zaustavlja i na kraju godine biće veći o 55 odsto bruto društvenog proizvoda, dok je zakonom i fiskalnim pravilima postavljen limit od 45 odsto bruto domaćeg proizvoda.

Ukoliko ne želimo potpuno da potonemo i udavimo se u javnom dugu, Fiskalni savet tvrdi da je neophodno da zamrznemo plate i penzije, povećamo PDV i to učinimo odmah, jer bi za nekoliko meseci i to moglo da bude nedovoljno.

Javni dug Srbije trenutno je 50 odsto BDP i nastaviće da raste, navedeno je u izveštaju koji je Fiskalni savet predstavio na konferenciji za novinare. Glavni pokretač rasta javnog duga je fiskalni deficit koji će, kako je istaknuto, u 2012. godini biti znatno veći od planiranih 152 milijarde dinara, jer je već u prvom kvartalu granicu premešio za oko 30 milijardi dnara.

Procena Fiskalnog saveta je da će, ako se ništa ne preduzme, do kraja godina fiskalni deficit biti veći od dozvoljenog za oko 50 do 60 milijardi dinara, tako da bi na kraju 2012. iznosio 200 milijardi dinara. Ocena tog nezavisnog tela je da je za kratkročnu održivost javnih finansija i izbegavanje krize javnog duga neophodno da se sadašnji fiskalni deficit u 2013. godini smanji sa 6,2 na tri odsto BDP-a, odnosno za oko milijardu evra.

Zato će nova vlada morati da sprovede oštre mere za smanjenje deficita u 2012. kao i u 2013. godini, predložio je Fiskalni savet.

Kratkoročne mere za smanjenje budžetskog deficita mogle bi da budu, kako je predloženo, zamrzavanje penzija i plata od oktobra ove godine i tokom naredne godine.

"Neophodno je zamrzavanje plata i penzija, i to odmah, već u oktobru ne bi bilo indeksacije i tokom cele 2013. godine i na taj način bi se uštedelo 200 do 300 miliona evra", kaže Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta.

Poreska reforma, koja bi donela uštedu od 300 miliona evra, podrazumeva smanjenje poreskog opterećenja rada, sa 65 na 54 dinara na isplaćenih 100 dinara od januara 2013. godine, kao i povećanje PDV-a na 22 odsto od jula ili povećanje tog poreza na 20 odsto i smanjenje plata i penzija za pet do šest odsto, što je, prema rečima Petrovića, ekonomski bolje rešenje, ali je pitanje da li je politički ostvarivo.

Srbija kako zna i ume ove i sledeće godine mora da uštedi po milijardu evra, a potom još dodatnih 1,2 milijarde. To kako je naglasio Petrović, nije moguća bez zamrzavanja plata i penzija i poreske reforme. On kaže i da je na kratak rok potrebno znatno veće prilagodjavanje rashoda nego prihoda.

Među kratkoročnim merama je i dodatno rezanje rashoda za 400 miliona evra, i ono podrazumeva vraćanje modela fiskalne decentralizacije na staro, pre izmena zakona, zatim smanjenje subvencija, koje su izdašne i neselektivne, kao i ukidanje ili spajanje pojedinih agencija i vanbudžetskih fondova, rekao je on.

Uz ove mere, javni dug "zakočio" bi se u 2013. godini i počeo bi da pada tako da bi se u 2016. godini spustio na oko 48 odsto BDP-a, a ispod zakonskog ograničenja od 45 odsto pao bi 2017. ili 2018. godine, dodao je on.

Prema rečima Pavla Petrovića, ove mere uslovile bi privremeno pogoršanje životnog standarda gradjana, ali je njihova primena neizbežna jer bi u slučaju odlaganja došlo, ne samo do zamrzavanja, već i do obaranja plata i penzija, kao što je to bio slučaj u Rumuniji ili Letoniji.

"Ovaj program je još uvek blaži od onoga što se desilo u Letoniji i Rumuniji. Tamo su smanjivali žestoko plate i penzije. Znači mi smo možda još u poziciji da ne smanjujemo plate i penzije ili da to bude minimalno. Ako to budemo odložili još nekoliko meseci, možda ćemo morati da prelazimo na programe kao Letonija i Rumunija".

Upitan da li je Srbiji potreban nastavak aranžmana sa MMF-om, Petrović je naveo da to nije neophodno ako bi vlada uspela da i bez te finansijske institucije sprovede ove mere, ali da bi sa MMF-om to bilo mnogo lakše, posebno imajući u vidu da Fond u očima stranih investitora predstavlja garanciju da će mere stvarno i biti sprovedene.

Ove zabrinjavajuće vesti članovi Fiskalnog saveta poslali su novom predsedniku Tomislavu Nikoliću, ali i svim parlamentarnim strankama.

Uz mere štednje, 2014. ili 2015. godine bili bi nadoknadjeni svi gubici, a do 2016. godine bili bi znazno premašeni svi negativni efekti, dodao je Petrović.

Predlog mera konsolidacije Fiskalnog saveta uključuje i mere socijalne zaštite, pošto bi materijalno uslovljena pomoć domaćinstvima i minimalne penzije bili izuzeti od zamrzavanja, i bio bi osnovan Fond za jednokratnu pomoć ugroženim slojevima., naveo je on.