Evropljani već našli zamenu za evro

Beograd -- Dok se vodi velika bitka za spas evra i dolara, u Evropi i svetu se pojavljuju paralelne monete. Pojava lokalnih "moneta" otpor bankarskoj pljački malih ljudi.

(caltiva/sxc)
(caltiva/sxc)

Odnedavno, žitelji belgijskog grada Monsa bakaluk mogu da plaćaju i u lokalnoj moneti, “ropiju”.

Ideju su na svojim plećima izneli srednjoškolci, koji su, usred finansijske krize, odlučili da odštampaju svoje pare i upravljaju njima bez bankarskih i berzovnih spekulacija. I, projekat je za tili čas naišao na veliki uspeh.

U opticaju je trenutno šest hiljada novčanica “ropija”, a njima mogu da se kupuju sendviči, pecivo, čokolada. Desetine radnji su se uključule u projekat. Sistem funkcioniše tako što zainteresovani u asocijaciji koja je lansirala “ropi”, kupuju ove novčanice, za manje novca nego što vrede.

Francuzi prihvatili paralelne monete

Nacionalna banka Francuske je takođe reagovala. Emisiona francuska banka je poručila da su trgovine u obavezi da prihvataju legalno sredstvo plaćanja, dakle “evro”, ali da opticaj paralelenih moneta nije zabranjen, s tim što to mora da bude predmet dogovora korisnika u zatvorenom krugu.

Konkretno, jedan “ropi” ima vrednost jednog evra, ali se kupuje za 97 centi. Korisnik u startu zaradi tri centa. Vlasnici radnji koji ga prihvataju, kasnije mogu da ga zamene, u “banci” asocijacije, za 95 centi. Gube, dakle, pet centi, ali samo na prvi pogled, jer se ovim novcem finansira razvoj “fer trgovine”, podstiču kupci da nabavljaju lokalne proizvode, širi krug klijentele... Cilj je da se podstakne razmena “u komšiluku”.

Ideja o “solidarnim parama” nije nova, ali je naprosto eksplodirala s aktuelnom krizom evra. Projekat je zasnovan na altermondijalističkom principu, s ciljem da se u središte odlučivanja o finansijskim i monetarnim pitanjima stavi običan građanin.

“Lokalni novci” su komplementarno sredstvo plaćanja osmišljeno kao moderna vrsta trampe, s ciljem očuvanja lokalne proizvodnje, čovekove okoline i buđenja izgubljene ljudske solidarosti.

Pristalice ovog vrsta plaćanja ističu da se “solidarni” novac značajno razlikuje od “običnog”, jer je funkcionisanje klasičnih moneta zasnovano na interesnim stopama i bogaćenju što, zbog cilja veće zarade, loše utiče na lokalne ekonomije.

Lokalni novac, kao vrsta “neokomunalne trampe”, zato ne može da se koristi za kupovinu u velikim distributivnim lancima i multinacionalnim kompanijama i služi samo u ograničenim geografskim okvirima. Ovaj princip ima sve više pristalica u celoj Evropi, ali i u svetu. Prihvatili su ga brojni gradovi i regioni. Računa se da na planeti ima čak oko pet hiljada komplementarnih i alternativnih moneta.

(Novosti)
(Novosti)

BERKŠERS - Udruženje koje štampa ovaj novac osnovano je u Masačusetsu 2006. i u paralelni monterni sistem s dolarom danas je uključeno oko 400 preduzeća, s 2,7 miliona novčanica od jednog “berkšersa”. Jedan dolar se menja za 0,95 “berkšersa”.

Napravljene su i kreditne kartice, koje funkcionišu po principu “kartica za vernost” koje izdaju butici. I tu prodavac, u zamenu za evro, gubi sitan procenat, ali mu se to - uveravaju inovatori - mnogo više isplati, nego da zavisi od špekulanata. Od ovog procenta finansira se i štampa. Može da se plaća i aplikacijom preko mobilnog telefona. Posle svega, postavlja se pitanje da li alternativni novac može, u jeku finasijske krize, da ugrozi i sam evro ili dolar. Zanimljivo je da je Dojče Bundesbanka ovo pitanje već razmatrala u jednoj svojoj studiji. Prema ovom dokumentu, više lokalnih moneta koje kruže Nemačkom, kao najbogatijom zemljom EU, vredele su oko 200.000 evra 2007. godine. Danas se njihova “vrednost” približila milionu.

PALMAS - Lokalna moneta pojavila se u faveli Konhunto Palmeiras na severu Brazila pre desetak godina. Otvorena je ubrzo čak i banka Palmas koja daje mikro-potrošačke kredite, što je bio pravi spas za stanovnike od kojih većina ne može da otvori račun u “pravoj” banci. Izračunato je da je otvoreno čak 3.000 novih radnih mesta.

Prema podacima od pre dve godine, u faveli je cirkulisalo 36.000 “palmasa” koji imaju istu vrednost kao i državna moneta real. Banka Palmas je pre tri godine dobila Nagradu za milenijumske ciljeve koja se dodeljuje u saradnji Programa UN za razvoj s Predsedništvom Republike Brazil.

KIMGAUER - Lokalna moneta postoji u Bavarskoj još od 2003. Izdaju se “novčanice”, odnosno kuponi od 1, 2, 5, 10, 20 i 50 “kimgauera”. Ima vrednost jednog evra. Fenomen je naročito dobio na značaju s aktuelnom ekonomskom krizom. U projekat se uljkučilo preko 600 lokalnih trgovina.

"Naš projekat, jednostavno, funkcioniše.Ovaj novac je zaživeo i doprineo otvaranju novih radnih mesta", kaže Kristof Levanije, francusko-nemački državljanin, koji rukovodi izdavanjem “kimgauera”. Tokom prošle godine, u ovoj lokalnoj moneti preduzeća su obrnula četvrt miliona evra.

FIORITO - Ovaj novac, čije ime u prevodi znači “cvetni”, počeli su, od avgusta, da izdaju u mestašcu Filetino u centralnoj Italiji. Revoltirani zbog Berluskonijevog plana štednje, koji predviđa spajanje budžeta opština manjih od hiljadu stanovnika, žitelji naselja s oko šesto duša su odlučili da proglase nezavisnost i osnuju principat! Uveli su i monetu, koja funkcioniše paralelno s evrom. Do sada je izdato 20.000 novčanica, a uskoro će još toliko. Vrednost im je pola evra.

SOL - Rasprostranjena francuska alternativna moneta. Trenutno je u opticaju: u Alzasu, Provansi, pariskom regionu... Koristi se u Lilu, Grenoblu, Renu, Parizu... Ovaj novac “za razmenu” je dobio ime od skraćenice “solidarnost”. “Sol” iz jednog regiona ne važi u drugom, baš zbog poštovanja principa razvijanja lokalne trgovine. "Štampamo ih u pravoj štampariji i ne mogu da se falsifikuju jer imaju hologram", objašnjava Nadia Benke, zadužena za pariski region.