EU nas pita kome smo prodali firme

Cilj preispitivanje je da se utvrdi da li su one bile u skladu sa zakonom i evropskim kriterijumima, kazao je Dačić.

"Reč je o privatizaciji više od 20 preduzeća čiju bi zakonitost trebalo preispitati po kriterijuma koji su važni za pristupanje samim pregovorima (o pristupanju Srbije EU) i zaključivanje određenih poglavlja tih pregovora", kazao je on.

U Tužilaštvu za organizovani kriminal nisu mogli za B92 da potvrde da je počela istraga spornih privatizacija u Srbiji, dok u Agenciji za privatizaciju ne znaju da je pokrenuta tako sveobuhvatna istraga, ali naglašavaju da u poslednje vreme blisko sarađuju sa MUP-om i Tužilaštvom kojima dostavljaju sve tražene podatke. Dačić je naveo da je pismo stiglo u Ministarstvo pravde i da je ono već predato nadležnim državnim organima koji će se baviti ispitivanjem tih navoda. "Na tom spisku nema ničeg novog što ranije nije bilo u javnosti ili nije bilo predmet provera", kazao je Dačić.

On je naveo da se često u komunikaciji sa Evropskom komisijom razmenjuju informacije o pojedinim procesima i dešavanjima kao i da ovo, kako je kazao, nije ništa spektakularno. "Uvek smo spremni da sagledamo kakva saznanja postoje o tome u policiji i aktivno ćemo učestvovati u svemu što od nas zatraži Ministarstvo pravde", rekao je Dačić.

Dačić, koji je i predsednik SPS, kazao je da se ta partija zalaže za ispitivanje privatizacija. "U načelu jedna trećina ugovora o privatizaciji je raskinuta, jer su one završile tako da su vlasnici izvukli kapital ili rasprodali tu firmu, a radnici su ostali nezadovoljni", podsetio je Dačić, i dodao da to ne može biti efekat jedne dobre privatizacione politike.

"Nemamo ništa privatizacija, jer društvena svojina više ne može da postoji, ali treba videti šta treba da bude u državnim, a šta u privatnim rukama, ali tako da se privatizacija ne svede samo na pljačku i zloupotrebu tih prava", zaključio je Dačić.

Prema saznanjima Blica, na spisku je najviše preduzeća, između ostalih: „Sartid“, odnosno „Ju-Es stil“, „Jugoremedija“, Veterinarski institut, prodaja poslovnih prostora Zavoda za opšte plaćanje ZOP (Nacionalna štedionica), „Mobtel“, „C market“, „Šinvoz“, „Tehnohemija“, „Srbolek“, „Keramika“ iz Kanjiže, „Zastava elektro“.

List navodi da rešavanje ovih slučajeva Brisel ne postavlja kao uslov vlastima u Beogradu, već najavljuje kao deo nezaobilaznog procesa koji Srbiju čeka po dobijanju statusa kandidata. U pismu se ne navode imena nijednog biznismena, već samo slučajevi za koje se sumnja da su sporni.

Brisel: I Kostić i Mišković

Osim preduzeća, Brisel želi da zna da li ima elemenata visoke korupcije i u dodeljivanju pojedinih dozvola za izvoz, ali i ustupanja zemljišta. Reč je o dozvolama za izvoz šećera u zemlje EU tokom 2001. i ustupanje bez naknade 16 hektara zemljišta u Beogradu.

Kako Blic saznaje, ovo zemljište je ustupljeno Miroslavu Miškoviću.

Borba protiv visoke korupcije podrazumeva spregu nosilaca visokog kapitala s jedne i nosilaca javnih funkcija s druge strane. U periodu posle dobijanja statusa kandidata, Hrvatskoj je ova sprega bila doslovce omča oko vrata. Pismom evropskih partnera vlastima u Srbiji na vreme je upućena dobronamerna poruka koja ukazuje na problem koji je može usporiti u narednoj fazi EU integracija.

„Nakon donošenja sistemskih zakona, Srbija ulazi u fazu integracija u kojoj će osnovni prioritet biti njihova implementacija, i to prvenstveno u segmentu borbe protiv visoke korupcije“, kaže izvor lista.

U pojedinim slučajevima za koje se interesuje Brisel, tužilaštvo već postupa. S druge strane, ovoj vladi naruku ide i činjenica da nijedna sporna privatizacija ili prodaja nije izvršena u njeno vreme.

U Vladi Srbije objašnjavaju da je pokazana sistemska borba protiv organizovanog kriminala, a da će se proces usmeren protiv visoke korupcije odvijati u dva pravca.

„Jedan proces će biti na koji način su nedovršenost pravne regulative i nepostojanje pravnih propisa doveli do spornih privatizacija, a drugi je represivan, i to znači da će svi predmeti biti istraženi do kraja. odnosno sprovođenje zakona i obaveze koju Srbija mora da ispuni i koja nije prioritet samo zbog evropskih integracija već je preduslov za napredak Srbije i bolji život građana“, kaže sagovornik lista.

Goati: Uputstvo da se više ne čine greške

Pismo koje je administracija EU uputila srpskim vlastima, a u kome je zatražila da se ispita privatizacija više od 20 preduzeća pokazuje da su se u proteklom periodu dogodile greške koje imaju velike ekonomske posledice i predstavlja neku vrstu uputstva kako bi to ubuduće trebalo činiti, kaže predsednik "Transparentnosti Srbije" Vladimir Goati. Goati je kazao da su u tom procesu "snažno uticali neki zatečeni odnosi snaga".

"Češto su interesi pojedinaca i grupa preovladavali nad opštim interesom i preduzeća su na brzu ruku privatizovana i time se veliki deo društvenog novca prelio upravo tim greškama, koje imaju ogromne ekonomske i ljudske efekte", kazao je Goati dodajući da su tešku sudbinu prizvatizacije delili i zaposleni.

On je naveo da su u procesu privatizacije načinjene velike štete, na koje je, kako je kazao, upozoravao i osporio Savet za borbu protiv korupcije Vlade Srbije.

"Sada se to izbačeno kroz vrata vraća kroz prozor, jer od nas spolja traže da te sporne stvari preispitamo", kazao je Goati dodajući da se zahtevom da se preispitaju dosadašnje privatizacije nekih preduzeća upozorava i daje uputstvo kako to treba ili ne treba činiti u narednom periodu.

"To nije samo retroaktivno već i proaktivno ima i usmeravajuću ulogu. Šteta je što dolazi spolja i sada kada su već verovatno neke ključne stvari završene i kad se malo može učiniti, jer su sudbine mnogih ljudi time zapečaćene", kazao je Goati.