Srpski standard najniži u ex-SFRJ

Ako se gleda po cenovnicima u samoposlugama, nama i nije tako loše, ali ako je mera džep, odnosno ono što je u njemu, susedima možemo da zavidimo.

Naime, građani Srbije kupuju po cenama sličnim onima u okolnim državama. Hrana je jeftinija u Makedoniji, za koji procenat i u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini, a skuplja je u Hrvatskoj i Sloveniji. Po zaradama, međutim, bežimo samo Makedoncima, mršavih 30 evra. Za ostalima zaostajemo znatno više nego cenovnici naših trgovina.

Evropska statistička agencija Eurostat Srbiju smešta među deset zemalja sa najnižim cenama na Starom kontinentu. U proseku su, pokazuju njihova istraživanja, cene u Srbiji duplo niže od onih u jezgru Evropske unije - nivo je 50,4 odsto. Hranu, međutim, plaćamo nešto skuplje - 80,6 odsto od evropskog proseka.

Kada bismo ove cifre još ukrstili sa zaradama, život u Srbiji ne bi delovao nimalo ružičasto. Našoj plati (decembarska je bila 36.789 dinara) nedostaje najmanje 15 odsto da pokrije prosečnu, statističku, potrošačku korpu. U ciframa - oko 5.000 dinara. Ključni problem sa kojim se građani Srbije susreću, napominju ekonomisti, jeste slabljenje domaće valute. To je dovelo do toga da su naše cene niže kada se izražavaju u evrima, ali su i plate manje.

„Od početka krize do sada naša valuta je oslabila 23 odsto. Ostale zemlje u okruženju ili nisu imale uopšte slabljenje, ili su, kao u Rumuniji i Mađarskoj, slabljenja bila manja nego kod nas. Zato su sada naši proizvodi nešto jeftiniji nego što su bili. Plate su, međutim, takođe manje. One su i u zemljama okruženja zamrznute, ali su kod nas još oslabile. Da je evro ostao na nivou iz septembra 2008. godine, kada je bio 87 dinara, i cene i plate bile bi veće“, kaže ekonomista Goran Nikolić. Pokreti potrošača još nisu napravili istraživanje o uporednima cenama u Srbiji u okruženju, ali kažu da im je to prioritetni zadatak. Podaci kojima sada barataju pokazuju da su u Srbiji cene na nivou suseda.

„Upravo potpisujemo sporazum sa udruženjima potrošača u zemaljama okruženja i to će nam biti prvo istraživanje. Jasno je da priča da je Srbija najjeftinija ne stoji. Po onome što mi znamo, Srbija je po cenama otprilike u istom nivou kao zemlje okruženja“, kaže Goran Papović, predsednik Udruženja za zaštitu potrošača Vojvodine.

„Ono što nas drastično razlikuje su zarade. Naše plate su manje nego u regionu. Ministarstvo trgovine sprema promenu strukture potrošačke korpe i čekamo da vidimo da li će to biti u skladu sa standardima Evropske unije. Naša korpa je sada nepoznata. U nju ulazi 250 namirnica i dovoljno je da se promeni gram ovde ili onde i da dobijete te cifre“, objašnjava on. Srbija, dodaje Papović, još nema socijalnu kartu. Ne zna se ko je na granici siromaštva a ko je debelo u njemu. Zbog toga se kod nas korpa fingira.

Među našim susedima, ako se vodimo podacima Eurostata, najpovoljnije se trguje u Makedoniji. Oni su od evropskog proseka jeftiniji za 61 odsto. Hrana je nešto više od polovine evropskog proseka - 58,8 odsto. Od nas su bolji za 12 odsto. A zarađuju skoro kao mi. Prosečna plata južnih suseda je oko 330 evra.

Oni, međutim, ne da nemaju problema da pokriju potrošačku korpu, nego im pretekne oko 9.800 denara. Čak 41 odsto plate. Isti procenat, 41 odsto, i to ukupnih prihoda, kaže naša statistika, srpsko domaćinstvo daje na piće i hranu - 18.177 dinara. To je polovina decembarske prosečne plate, što pokazuje i da naša prosečna porodica ne zaradi dve prosečne republičke plate, već jednu i još oko 13.000 dinara.

Korpa i zapad

Sledeći po „jeftinoći“ su Crnogorci. Ukupne cene su više nego duplo niže od evropske mere - 45,7 odsto. Od nas su jeftiniji za 4,7 odsto. Hrana malo kvari prosek pošto iznosi 76,8 odsto evropskih, ali je jeftinija od srpske ponude. U Crnoj Gori su nas prešišali, međutim, i po zaradama. U decembru su zarađivali u proseku 470 evra.

Meso, ipak, kupuju po istim cenama kao Srbi. Pileće belo je oko 500 dinara. Mleko je nešto skuplje - 120 dinara, kao i ulje - 95 dinara. Kafa je zato jeftinija - 40 do 50 dinara, a jabuke nešto skuplje - do 90 dinara. U Bosni i Hercegovini prosečna plata je nešto preko 400 evra, pedesetak evra veća od srpske. Eurostat kaže da njihove ukupne cene čine 47,2 odsto evropskog proseka, ili 3,2 odsto su niže od naših. Federalni zavod za statistiku je izračunao da njihova porodica na hranu i piće troši 33 odsto ukupnih prihoda.

U rafovima sarajevskih radnji, po podacima do kojih smo mi došli, nešto je jeftinije, a nešto i skuplje nego u Beogradu. Kilogram jagnjetine je oko 500 dinara, gotovo 100 dinara manje nego kod nas, ali su fileti pilećeg belog - oko 700 dinara, za 250 dinara skuplji nego u Beogradu. Za punomasno trajno mleko daju svega šest dinara više, ali za ulje - 50. Zato su pomorandže oko 85 dinara - 25 manje nego u Beogradu.

Kako se krene ka zapadu, tako i cene rastu. Hrvatske su za 18,5 odsto više nego naše. Kada se meri samo hrana, tu su skuplji i od Evrope, za 13 odsto, a od nas za trećinu. Zato su im plate, u odnosu na nas, duple.

Prosečni Hrvat u decembru je zaradio 730 evra - 100 odsto više od prosečnog Srbina, tako da za njegov budžet nije veliki udar što filete belog mesa plaća 675 dinara, kilogram jagnjetine oko 810 dinara, a ulje - 130. U njegovoj radnji pomorandže su oko 175 dinara, jabuke - 120, a dugotrajno punomasno mleko - 130 dinara. Preko prosečne korpe na kraju pretekne i za druge stvari.

A u Sloveniji su, sudeći po našem uzorku, namirnice duplo skuplje. S druge strane, njihov je minimalac veći od našeg proseka za - 200 evra. Proseku malo nedostaje pa da bude naša trostruka plata - iznosi 930 evra. Eurostat kaže da su cene u Sloveniji 30 odsto više od srpskih, a 20 odsto niže od evropskog proseka. Samo hrana je osam odsto skuplja od one u Evropi, a 28 odsto od namirnica u Srbiji.

Prosečno domaćinstvo sa dvoje zaposlenih i 1.860 evra na raspolaganju bez problema kupuju pileće belo meso po 900 dinara za kilogram, punomasno mleko od 150 dinara i ulje od - 179 dinara.

Prosek u stanovima

Beograd važi za grad sa prilično skupim rentama stanova. Tu poređenje ide teže, pošto najam zavisi od kvaliteta stana, lokacije i, naravno, ponude na tržištu. U Beogradu prosečan, što bi za nas bio stan od 55 kvadrata, u širem centru može se iznajmiti za oko 300 evra. Ako je luksuzan i na izuzetnom mestu, zakup ide naviše.

U Zagrebu, sudeći prema oglasima, ta kvadratura se izdaje za 350, ali i 450 evra. U Sarajevu za 250 do 300 evra, kao i u Podgorici. U Ljubljani je, prema podacima iz istraživanja „Cene i zarade“, prosečna renta - 350 evra. Najjeftiniji četvorosobni stan mesečno košta 840 evra, a trosobni - 600 evra.

Od zemalja EU iz našeg okruženje najjeftinije je u Mađarskoj. Prosečna renta u Budimpešti je 275 evra. Najjeftiniji trosobni stan košta 500 evra svakog meseca, ali je zato četvorosobni čak - 1.100 evra.