Moguće povećanje PDV-a u 2009.

Cvetković je međutim kazao da to ostaje kao mogućnost u slučaju da privredni rast ne bude na nivou planiranog, odnosno, kako je rekao, „u slučaju lošeg scenarija u narednoj godini”. "Ipak nadam da neće biti velikih otpuštanja i krize", naveo je on i dodao da još niko ne može da kaže kakvi će zaista biti efekti ekonomske krize, ali da Srbija ima dva scenarija i da ipak treba biti optimista.

Povodom najava guvernera NBS Radovana Jelašića o mogućnosti rebalansa budžeta u prvom kvartalu, Cvetković je istakao da Vlada ima dva scenarija i da "budžet predstavlja našu najbolju procenu onoga što mi mislimo da nas čeka u narednoj godini".

"Stvarni život može biti bolji a može biti lošiji od te naše procene. Ukoliko stvarni život bude lošiji onda je to scenario o kome je govorio Jelašić", kaže premijer.

Upitan koji je "plan B", ako ne bude ostvaren rast od tri posto BDP i ako inflacija bude veća od projektovane, premijer je rekao da je to lošiji scenario i da je "plan B" ono što je guverner i rekao. "Moramo dalje da stežemo kaiš pa ćemo videti na koji način. Ali naravno ne treba reći da je to jedini mogući scenario. Postoji i scenario da nam bude bolje i u tom slučaju ćemo malo popustiti", rekao je premijer.

On je precizirao da dalje "stezanje kaiša" podazumeva podizanje PDV-a, zamrzavanje plata, a krajnja mera bi bilo smanjenje subvencija, odnosno atak na socijalu, što Vlada ne želi da uradi, već bi "radije smanjila plate".

Upitan šta će država učiniti povodom dešavanja u najvećim srpskim izvoznicima kao sto su "Ju es stil" i "Tigar", premijer je rekao da će izvoznici biti pomognuti ako imaju kome da izvezu svoje proizvode, a da će, ako nemaju, problemi biti rešavani kroz socijalnu sferu u kojoj država ima glavnu ulogu.

Za poruku predsednika Srbije Borisa Tadića da će država raditi na očuvanju radnih mesta, Cvetković je rekao da je ona "politička", a da u ekonomskom smislu očuvanje radnih mesta znači manji pritisak na povećanje plata.

"Odbrana radnih mesta podrazumeva u okviru sindikata manji pritisak na povećanje plata, a država da podstiče odredjene aktivnosti i da se u okviru toka kreira mogućnost održavanja radnih mesta", kazao je on.

Premijer je rekao da će država braniti radna mesta i u privatnom sektoru, ali da u tom slučaju postoje dve stvari koje će je odredjivati - da li su kompaniji samo potrebna obrtna sredstva za pokretanje proizvodnje, i da li kompanija ima tržište na koje će plasirati svoje proizvode.

"Ako nemate tržište, onda ne vredi pokretati proizvodnju, već bi taj problem trebalo rešavati kroz socijalne programe. U slučaju nedostatka obrtnih sredstava, država je spremna da učestvuje i pomogne pokretanje proizvodnje", kazao je Cvetković.

Cvetković je kazao da nema mogućnosti da od 1. januara počne primena proširenog dejstva Opšteg kolektivnog ugovora kojim se poslodavci obavezuju da isplaćuju topli obrok i regres zaposlenima.

Tokom decembra se pokazalo da primena tog ugovora nije moguća i on će biti ili suspendovan ili će država povući potpis sa njega. To je namet koji ne može da izdrži ni država kao poslodavac, ni masa drugih poslodavaca, ocenio je Cvetković za Radio-televiziju B 92. Na pitanje zašto je država potpisala prošireno dejstvo Opšteg kolektivnog ugovora, Cvetković je rekao da je to učinjeno uz naznaku da će se još jednom tokom decembra sagledati situacija i utvrditi da li je moguće da se počne sa primenom ili ne.

Cvetković je kazao da se radi na preporuci o visini primanja direktora javnih preduzeća, a da se pri tom pokušava naći spona i balans između populizma i želje da se održi sistem i da bi trebalo limitirati plate, ali, uz fiksnu platu, dodeliti određene bonuse.

U opticaju da je da fiksna plata bude plata premijera, predsednika republika, ali postoji populizam da najveći funkcioneri u državi, predsednik i premijer, primaju platu koja je ispod 2.000 evra, što je "smešno", rekao je Cvetković.

On smatra da je komplikovano pitanje da li partije treba da postave direktore javnih preduzeća, ili oni treba da dođu putem konkursa, i da li, ako dođu putem konkursa, treba plate da budu različite u odnosu na one koje bi imali, ako su ih postavile stranke.

Prema njegovim rečima, jedno je pitanje visina naknade članovima upravnih odbora, o čemu postoji odluka, a drugo visina plata, odnosno zarada u preduzećima.