Sa državnom diplomom lakše do posla

Diplomci sa privatnih fakulteta posao lakše nalaze, ali samo ukoliko imaju prethodno iskustvo i dobre reference.

Da se zaista u većem procentu zapošljavaju diplomci koji su se školovali na račun poreskih obveznika, potvrdilo je i istraživanje Infostuda.

Po ovom istraživanju, šest meseci nakon diplomiranja posao nađe 23 odsto onih koji su završili državni fakultet, a samo 16 odsto sa privatnih fakulteta. Poslodavci će ove druge pre zaposliti ako su u pitanju poslovi ekonomiste, menadžera ili novinara, dok će za poslove koji se tiču prava, tehnologije i informatike prednost dati zainteresovanom sa diplomom državnog fakulteta. U Kompaniji Delta kažu da su na konkursima za posao kvalitetnije znanje pokazali kandidati sa diplomom državnih fakulteta.

"Nedostatak u njihovom obrazovanju je to što su nedovoljno bili upućeni na praktični rad pa slabo imaju predstavu o poslovnom okruženju i zadacima koji ih očekuju. Privatni fakulteti imaju izraženiju orijentaciju na praktično iskustvo, ali iz nekog razloga kvalitet kadrova, koji odatle dolazi i dalje je slabiji od onog sa državnih", kaže Biljana Duković, direktor Sektora za ljudske resurse u kompaniji Delta.

Ona napominje da najbolje iskustvo imaju sa kandidatima koji su završili neki od solidnijih inostranih fakulteta.

"Oni tokom studija imaju praksu koja nije samo ispunjavanje forme već stiču kvalitetna iskustva, upoznaju kompanije 'iznutra'. Rade projektne radove, u timu ili samostalne, i tu se uče timskom radu i prezentaciji. Na intervjuu tačno znaju šta žele, a šta ne, i umeju to da i obrazlože", kaže Duković.

Miroslav Miletić, direktor Bambija, potvrđuje da pri zapošljavanju novih kadrova, pogotovo bez iskustva, prednost daje onima sa diplomom državnog fakulteta. Iskustvo je pokazalo da ovi kandidati imaju bolje početne rezultate u poslu.

"Trenutno tražimo osobe sa iskustvom pa prednost dajemo kvalitetu i kompetentnosti, a ne toliko diplomi. Naravno da će osoba koja se dokazala u struci, a ima završen privatni fakultet, kod mene pre dobiti posao nego neko bez dobrih referenci, a sa državnom diplomom", kaže Miletić.

Da i dalje poslodavci osećaju donekle animozitet prema kandidatima sa privatnom diplomom potvrđuje i Mića Jovanović, rektor Univerziteta Megatrend. "Državni Pravni fakultet ima apsolutni primat u ovoj delatnosti. Isto je i sa Medicinom ili Stomatologijom, koji imaju apsolutni monopol, što je i dobro. Medicinski fakultet je jedan od najuglednijih u Evropi i nema razloga da deli tržište sa nekim privatnim", kaže Jovanović i napominje da se ovakva situacija u poslednje vreme menja u korist privatnih fakulteta.

Međutim, Božo Prelević, poznati advokat, kaže da ni Pravni fakultet nije što je nekada bio, a da je država akreditacijom krajnje sumnjivih fakulteta napravila najveće zlo.

"Na jednom Pravnom, privatnom fakultetu, pouzdano znam da nije moguće kupiti ispit kao što je to svojevremeno bio slučaj na državnom u Kragujevcu. Država je ubila stručnost, ali ne zbog toga što je dozvolila otvaranje privatnih fakulteta, već što akreditacija nije urađena kako treba", kaže Prelević i potvrđuje da će u državnoj instituciji pre dobiti posao kandidat sa državnom diplomom, bez obzira na to koliko je kompetentan.

Kolika je uspešnost državnih visokoobrazovnih ustanova, smatra on, najbolje govori i to što najveći univerzitet u Srbiji ne može već godinama da se plasira u 500 najboljih u svetu. Međutim, ima poslodavaca koji smatraju da diploma nije presudna, odnosno važnija je stručnost kandidata.

"Pružamo priliku svima koji znanjem i kompetencijama mogu da odgovore zahtevima, koje određena pozicija zahteva, bez obzira na to da li dolaze sa diplomom privatnog ili državnog fakulteta. Kandidati za posao prolaze kroz nekoliko faza selekcije i tako izaberemo najboljeg", kaže Nataša Dobre, rukovodilac Sektora ljudskih resursa iz Vip mobajla.

Maturantima važnije znanje od zaposlenja

Budući brucoši kod upisa na fakultet najviše se rukovode time gde će moći da steknu više znanja u oblasti koja ih interesuje, zatim kolike su šanse da pronađu posao, kao i time da im diploma može biti od koristi za nastavak karijere u inostranstvu, rezultati su istraživanja Infostuda. Najmanji broj njih je kao razlog za upisivanje studija naveo to što ne žele odmah da se zaposle, već bi radije studirali, pokazuje istraživanjemeđu 3.503 maturanta srednjih škola iz cele Srbije.

Rektor Beogradskog univerziteta Branko Kovačević opravdava znanje kao glavni kriterijum jer kaže da kad ga mladi imaju, da će lakše da se prilagode zahtevima tržišta.

"Pojavljuju se nova zanimanja i predviđeno je da svako za 40 godina rada promeni sedam-osam struka i da za to vreme kontinuirano uči. Znanje će biti potrebno za traženje prvog posla, a posle će biti najvažnija radna biografija", ističe Kovačević.

Sudeći po odgovorima ispitanika, najveće interesovanje vlada za ekonomiju i menadžment, filologiju i književnost, kao i medicinu i stomatologiju.

Kovačević kaže da mladi neće da studiraju ništa proizvodno zato što je tržište Srbije takvo i zato što Srbija nema ni privredu ni industriju.