Bugarska odvarila cevi Južnog toka

"Radovi na projektu Južni tok se nastavljaju na tehničkom i ekspertskom nivou", navodi se u saopštenju bugarskog ministarstva dostavljenom Beti.

U Bugarskoj je, kako su objavili mediji, razmontiran prvi spoj cevi gasovoda Južni tok, nakon upozorenja Evropskog parlamenta da taj projekat treba obustaviti.

Prvi var na cevima, kao simbol početka izgradnje gasovoda kroz Bugarsku, napravljen je oktobra 2013. godine, a događaju su prisustvovali predstavnici ruskog Gasproma, glavnog finansijera izgradnje Južnog toka.

"Cevi su premeštene u skladište, gde će biti privremeno i koristiće se u daljim radovima", navodi se u saopštenju bugarskog Ministarstva ekonomije i energetike.

Bugarska će se boriti za Južni tok

Bugarska namerava da se bori za realizaciju projekta Južni tok, izjavio je bugarski ministar ekonomije i energetike Dragomir Stojnev.

Stojnev smatra da je u slučaju uvođenja ekonomskih sankcija Rusiji neophodno usvajanje finansijskog mehanizma kompenzacije za države koje bi mogle da pretrpe štetu,

"Ako Evropska narodna partija dobije izbore u EU, Južni tok bi mogao da bude obustavljen i mi ćemo da izgubimo na hiljade radnih mesta, višemilionske investicije, a takođe i bezbedne isporuke prirodnog gasa za našu privredu", upozorio je Stojnev, prenosi Itar tas.

Stojnev naglašava da je Rusija strateški partner Bugarske.

Kako je dodao, Sofija će "ispuniti odluke Evropske komisije, ali će se boriti da eventualnu odluku o sankcijama usaglase i podrže sve zainteresovane strane".

Istovremeno, bugarski radio "Fokus" prenosi izjavu zvanične predstavnice evropskog komesara za energetiku Sabine Berger da realizacija projekta Južni tok zahteva političke pregovore.

"U ovom trenutku politički pregovori se ne vode, tokom ove godine održana su dva sastanka radne grupe za Južni tok na tehničkom nivou", rekla je Bergerova.

Ona je dodala da je radna grupa dužna da odredi pravne granice funkcionisanja gasovoda Južni tok na teritoriji EU koje treba da odgovaraju evropskim potrebama. Ona je takođe dodala da je krajem prošle godine bila doneta konačna odluka o eksploataciji gasa u nalazištu Šah Deniz 2 u Azerbejdžanu, odakle bi Evropa od 2019. godine mogla da crpi 10 milijardi kubnih metara gasa godišnje, što čini 20 odsto njenih potreba.

"Sadašnji događaji potvrđuju koliko je za EU važna diversifikacija isporučilaca i tranzita gasa, kako bi se smanjila zavisnost od pojedinih izvora. Rusija je značajna zemlja za isporuku gasa, ali, razume se, imaćemo i druge izvore, kao što je Norveška, odakle stiže 30 odsto gasa za EU. Važnu ulogu ima i Alžir... ", zaključila je ona.