Telekom žele tri svetska giganta

Ministarka za telekomunikacije istakla je da je zadovoljna odzivom potencijalnih kupaca za kupovinu većinkog udela u Telekomu Srbije.

Ona je rekla da nije upoznata sa tim da li je sa manjinskim suvlasnikom, grčkom kompanijom OTE, postignut dogovor da ona proda svoj paket od 20 odsto akcija Telekoma Srbije.

Prema ranijim najavama iz Vlade Srbije, ukoliko bi OTE prodao svoj paket onda bi Vlada prodala samo 31 odsto akcija Telekoma Srbije. Vlada Srbije poseduje 80 odsto akcija Telekoma, a preostalih 20 odsto akcija poseduje grčki OTE, u kojem Dojče telekom ima 30 odsto udela. Kompanija Telekom Srbije imala je profit od 13,3 milijarde dinara u 2009. godini i prema tome bila kompanija sa najvećom neto dobiti na srpskom tržištu.

Prema kompanijskim podacima, Telekom je u prošloj godini imao 3,2 miliona korisnika fiksne telefonije, kao monopolista u tom segmentu poslovanja u Srbiji, dok je na tržištu mobilne telefonije zauzimao 60 odsto sa 5,9 miliona korisnika.

Telekom Srbije poseduje i telekomunikacione kompanije Mtel u Crnoj Gori i Telekom Srpske u Bosni i Hercegovini. Telekom Srbije grupa, koja obuhvata kompanije u Srbiji, BiH i Crnoj Gori, imala je ukupno 7,7 miliona korisnika mobilne telefonije i 3,4 miliona korisnika fiksne telefonije, kao i 485.000 korisnika interneta u 2009. godini. Na kraju prošle godine Telekom Srbije grupa imala je 14.179 zaposlenih, od kojih 9.655 u Srbiji.

"Gde kupe telekom, Nemci nude lošiju uslugu"

Ekonomista Milojko Arsić smatra da su sve tri kompanije dobre. "Pravila tendera moraju biti takva da svi imaju ravnopravne uslove, a to znači da država proda najmanje 51 odsto. Ako bi država prodavala 31 odsto, a Grci još 20, Nemci bi mogli da ponude veću cenu jer bi deo para otišao njima pošto su oni vlasnici dela kompanije OTE", ističe Arsić.

On navodi i da su korisnici telefonije u zavisnosti od zemlje u kojoj žive različito zadovoljni istom kompanijom. "Recimo, u Francuskoj se žale na Frans telekom, dok ga u drugim zemljama hvale, s druge strane u Nemačkoj su zadovoljni Dojče telekomom, a u Hrvatskoj ga mnogi kritikuju. Ipak, smatram da bi svaka od njih bila dobra za kupovinu Telekoma. Ne bi bilo loše ni da se pojavi još neka zainteresovana kompanija", smatra Arsić. S druge strane, glavni i odgovorni urednik veb portala Balkan magazin Slavoljub Kačarević ističe da domaćeg operatera ne treba prodavati, naročito ne sada i ne pod ovakvim uslovima. "U tom smislu, da li će Telekom kupiti austrijski, nemački ili francuski operater, potpuno je svejedno, jer mi svog državnog operatera dajemo državnom operateru druge države", kaže on.

Kačarević objašnjava da je "tržište mobilnih telekomunikacija vrlo dinamično, tu se situacija menja bukvalno iz časa u čas. Ne može da prođe ni mesec dana a da se ne desi nešto, od uvođenja novih tehnologija, preko proširenja tržišta. Teško je proceniti koja je od ovih kompanija najbolja".

"Možemo samo da nagađamo da je Dojče telekom verovatno najzainteresovaniji. Ta kompanija pokriva više od pola Evrope. Skoro ceo Balkan, izuzev Slovenije i Srbije. Međutim, pravilo je da tamo gde kupi tradicionalne, stare operatere, Dojče telekom nudi niži kvalitet usluge", kaže on.

Kačarević objašnjava da "otprilike, Dojče telekom u Nemačkoj ima jednog zaposlenog na 200 korisnika, a u Hrvatskoj na 800. Onda ne čudi da je kvalitet usluge tamo lošiji". Dimitrije Boarov, novinar nedeljnika Vreme, kaže da je prijatno iznenađen da su se pojavile tri kompanije jer se plašio da se ne pojavi niko. On ističe da je očekivao da će zainteresovane firme iz taktičkih razloga sačekati da ih Srbija pozove na razgovore. Boarov smatra da je ovo dobra vest jer smo dobili tri kompanije koje imaju i državnu u finansijsku podršku, pa možemo dobiti dobru cenu.

Od očekivanih kompanija nema egipatskog Oraskoma, ali ni kompanija iz Turske i Španije. Milan Parivodić, direktor „Foreign Investors Servicesa“, kaže da odziv tri jake kompanije može da bude i potvrda dobro vođene procedure privatizacije, iako smatra da nije dovoljno jasno šta se prodaje.

"Vratio se apetit za investiranje, Nemačka ima ogroman privredni rast, slično je u Austriji. Ipak, treba sačekati da li će ove tri kompanije i podneti ponude", navodi Parivodić, nekadašnji ministar.