Zašto neki pušači dobiju rak, a drugi ne? Naučnici otkrili ključnu ulogu genetike

Mnogi pušači nikada ne razviju rak pluća, dok se ova bolest javlja i kod pojedinih ljudi koji nikada nisu zapalili cigaretu. Isto tako, rak kože neće se razviti kod svih osoba koje su izložene sunčevom zračenju.

Nova studija, objavljena u časopisu Nature, mogla bi da pomogne u rasvetljavanju dugogodišnje zagonetke u biologiji raka – zašto ljudi izloženi sličnim faktorima rizika iz okruženja često imaju potpuno različite zdravstvene ishode.

"Ova studija pruža fascinantan uvid da naši nasleđeni geni mogu imati veliki uticaj na način na koji se rak razvija nakon oštećenja DNK", rekao je Sem Godfri, rukovodilac informisanja o istraživanjima u organizaciji Cancer Research UK.

Istraživači su utvrdili da čak i relativno male nasleđene genetske razlike mogu promeniti način na koji se tumori razvijaju nakon izlaganja istom oštećenju DNK koje izaziva rak.

Oni smatraju da rezultati naglašavaju potrebu da se nasleđena genetika i raznolikost populacije uključe u buduće strategije prevencije i ranog otkrivanja raka.

Rezultati pokazuju da genetska osnova pojedinca određuje koje će se mutacije zadržati, kako će se tumor razvijati i, potencijalno, kako će reagovati na lečenje.

Vita Sun/Shutterstock

"Prvi put smo uspeli da pokažemo u kojoj meri genetska osnova utiče i na procese nastanka mutacija i na puteve koji vode do razvoja tumora", rekao je Dankan Odom, koji je vodio istraživanje dok je radio na Institutu CRUK Kembridž, a danas radi u Nemačkom centru za istraživanje raka u Hajdelbergu.

Istraživači su koristili četiri genetski različite grupe miševa kako bi oponašali nivo genetske raznolikosti sličan onom kod ljudi. Životinje su zatim bile izložene istim dozama poznatog karcinogena jetre – dietilnitrozamina.

Reč je o supstanci koja se može pronaći u duvanskom dimu i pojedinim prerađenim prehrambenim proizvodima, a poznato je da oštećuje DNK u ćelijama jetre, izazivajući mutacije koje mogu pokrenuti rast tumora.

Iako su svi miševi u kontrolisanim uslovima primili jednaku dozu karcinogena u istoj životnoj dobi, kada su imali 15 dana, rak se razvijao različitim evolutivnim putevima, što je zavisilo od njihove genetske osnove.

Naučnici su analizirali gotovo 600 tumora kako bi rekonstruisali način na koji su se karcinomi razvijali. Iako su mnogi tumori na kraju aktivirali iste biološke procese koji podstiču rast raka, do tog ishoda došli su različitim mutacijama i genetskim promenama.

To sugeriše da nasleđena DNK ne utiče samo na rizik od razvoja raka, već i na način na koji se tumor razvija nakon što počne da nastaje.

Istraživači navode da bi rezultati mogli imati značajne posledice za programe ranog otkrivanja raka i razvoj precizne medicine.

"Ako genetska osnova utiče i na rizik od raka i na evolutivni razvoj tumora, buduće strategije prevencije i ranog otkrivanja moraće da uzmu u obzir nasleđenu genetiku i raznolikost populacije", rekla je Sara Ejtken, docentkinja na Medicinskom fakultetu Univerziteta Jejl, koja je na ovom istraživanju radila i na Institutu CRUK Kembridž.

Naučnici takođe smatraju da bi nasleđena genetika mogla da utiče na reakciju pacijenata na terapije koje deluju oštećivanjem DNK tumora, uključujući pojedine vrste hemoterapije i radioterapije.

"Način na koji ljudi reaguju na lekove protiv raka verovatno se razlikuje u zavisnosti od njihove nasleđene genetike, zbog čega ćemo možda morati tome da prilagodimo dijagnostiku i lečenje", rekla je Sara Ejtken.

Ukoliko se rezultati potvrde i kod ljudi, mogli bi otvoriti vrata personalizovanijem izboru terapije i preciznijoj proceni rizika od razvoja bolesti.

"Potrebna su dodatna istraživanja kako bismo razumeli šta ovo znači za ljude, ali bi ovo otkriće moglo da promeni naše razumevanje nastanka raka i dovede do efikasnijih i preciznijih načina borbe protiv ove bolesti", zaključio je Godfri.