"Šteta ako se ne ratifikuje SSP"

Stamenković je rekao da Kosovo jeste prioritet, ali da građani treba da razmisle i o ekonomskoj ceni, ako se opredele za njega, a ne za SSP.

Saradnik Instituta Vladimir Vučković je naveo deset ekonomskih razloga za ratifikaciju SSP-a, među kojima su najvažnije mogućnosti za veći izvoz, jačanje konkurencije i bolji tretman radnika.

On je kazao da će u narednih šest godina Srbija imati povlašćen status u trgovini, koji i do sada ima u okviru preferencijala, ali ograničen do 2010. godine.

Istovremeno, konkurencija će biti zaštićena evropskim zakonima, a srpska preduzeća moći će pod jednakim uslovima da učestvuju u konkursima za dodelu javnih radova u EU, dok će njihova to pravo kod nas imati kroz pet godina.

Vučković je među prednosti ubrojao slobodnije tokove kapitala, olakšano poslovanje i investiranje u EU, institucionalnu izgradnju, efikasniju državu, bolju regionalnu saradnju, bliži status kandidata i zaštitu potrošača.

Politika usporila privrednu aktivnost

Stojan Stamenković kaže da je zbog političkog rizika i makroekonomske nestabilnosti usporena privredna i poslovna aktivnost u Srbiji. "Podaci za mart pokazuju usporavanje rasta industrijske proizvodnje, izvoza i uvoza, realnog rasta tražnje stanovništva, kao i prometa u trgovini na malo", rekao je Stamenković predstavljajući novi broj časopisa Makroekonomske analize i trendovi i Konjukturni barometar.

On je rekao da i dalje nema osetnijeg pokretanja investicija, što pokazuje i promet i vrednost indeksa na berzi, kao i propadanje i odlaganje relalizacije tendera i započinajanja većih investicionih projekata, a uzdržana je i fiskalna politika.

Prema njegovim rečima, monetarna politika ozbiljno nastoji da suzbije inflaciju, ali tu se može javiti opasnost od pojavljivanja kontraefekata, jer nema usklađenog delovanja ukupne ekonomske politike.

Ekonomski institut predstavio je i dva scenarija razvoja Srbije, u zavisnosti od toga kojim će putem krenuti, odnosno da li će ostati otvorena za protok robe i kapitala ili će politički odnosi uticati na ekonomsku saradnju sa pojedinim zemljama.

"Ukoliko privreda Srbija ostane otvorena, taj scenario omogućava rast BDP-a od 71 odsto do 2015. godine i otvaranje oko 300 hiljada novih radnih mesta", rekao je Stamenković.

On je naveo, da drugi, pesimistički scenario, pretpostavlja da smanjivanje priliva fondova iz inostranstva može biti posledica političkih odluka da se sarađuje samo sa zemljama koje neće priznati nezavisnost Kosova.

Ekonomska saradnja sa zemljama kao što su Rusija, Indija i Kina je dobra za Srbiju i te odnose treba unapređivati, ali to ne može biti zamena za saradnju sa zemljama EU, kaže Stamenković.

"Takva redukacija vodila bi u finansijsku krizu i padanju Srbije na skali razvijenosti, padu standarda, fiktivnom zapošljavanju, padu produktivnosti i konkurentonsoti", zaključio je on.