Iz ugla važnog ekonomiste: Jeziva konfuzija na svim nivoima

Američki menadžeri i privrednici, uopšte, su zastali u drugoj brzini i nisu u stanju da promene stepen prenosa. Možda je umesno prisetiti se definicije konsenzusa koju je postavila pokojna baronesa Tačer:

“Za mene je konsenzus proces napuštanja svih verovanja, principa, vrednosti i politika. Prema tome, to je nešto u šta niko ne veruje i čemu niko ne prigovara."

Imam toliko zapažanja da ne znam ni gde da počnem, ali govoriću otvoreno:

Kina

Svako misli za svakog drugog da pogrešno razume Kinu. Neverovatno je da svi misle da je njihov tip analize Kine nepogrešiv. U slučaju američkih investitora, stav otprilike glasi:"...samo je pitanje vremena kada će Kina propasti..."

Niko – da podvlačim, niko nije ni spomenuo projekat "Put svile" tokom mog boravka u trajanju od dva i po dana u Americi – nijedna reč? To je stvarno neverovatno imajući u vidu da je to najveći investicioni program od Maršalovog plana naovamo.

Moj stav i dalje glasi: Niko ne razume Kinu u dovoljnoj meri, ali zanemariti stopu štednje od 55% i "Put svile" je potpuno besmisleno. Štaviše, monetarna politika se u Kini može još dosta olabaviti ukoliko se bude smatralo da tako treba, a "neto rezultat" smanjenja procenta obaveznih rezervi je upravo počeo da se pokazuje...

Juan neće "devalvirati" pre nego što se donese odluka o tome da li će biti on biti uključen u korpu valuta koje čine specijalna prava vučenja (SPV), ali će se njegova vrednost umanjiti za 10% pošto se ovo dogodi, što je prirodna posledica otvorenih kapitalnih računa i domaćeg pritiska da to tako bude.

Drugim rečima, niti je kraj sveta, niti se sve smrklo. Možda komentar Majkla Petisa (Michael Pettis – profesor na Univerzitetu u Pekingu, stručnjak za teoriju ekonomije i finansijske strategije) najbolje opisuje stanje: "Kinesko prizemljenje neće biti ni tvrdo ni meko, već dugo!"

Fed

Dva bivša funkcionera američkih Federalnih rezervi prisustvovali su konferenciji: predsednik Ben Bernanke i predsednik Federalnih rezervi u američkom gradu Dalasu, Ričard V. Fišer.

Bernanke se držao zvanične priče o tome kako mere monetarne politike nemaju fiskalnu podršku i argumentacije koja je u najboljem slučaju bila nekoherentna, a u najgorem slučaju predstavljala je iskreno priznanje da su smernice koje daju Federalne rezerve slične drevnoj umetnosti proricanja budućnosti iz listića čaja... To je bila predstava, koja je bila „zabavna“ koliko i čaša mlake vode.

Kao što se dalo očekivati, Fišer je bio jasniji i iskreniji: "Federalne rezerve je trebalo da povećaju kamatne stope u septembru" ...

Od tada govori trenutne predsednice Fed-a Dženet Jelen (Janet Yellen) i njenog kolege Vilijama Dadlija (William Dudley) pokazuju „kajanje“, kaže Fišer. Da ponovimo, potreban je restart fiskalne politike, ali sada uz napomenu da je vrlo malo verovatno da će se to dogoditi 2016. ili 2017. godine.

Pravu američku ravnotežnu kamatnu stopu je bilo nemoguće odrediti, ali je ona svakako veća od trenutne, zaključio je Fišer.

Glavna lekcija koju sam naučio od obojice funkcionera Federalnih rezervi: slabo su razumeli trenutnu situaciju, niska produktivnost je predstavljala zagonetku za njih i obojica su verovali u teoriju da je bolje kasniti nego poraniti.

Postoji čvrsto uverenje među sadašnjim i bivšim funkcionerima Federalnih rezervi da je povećanje kamatnih stopa tokom 2016. i dalje stoji kao mogućnost, ali je isto tako jasno da su Fed i ljudi koji u njemu rade izgubljeni, potpuno izgubljeni, u pogledu toga u kom pravcu se kreće ekonomija, šta jak američki dolar znači na srednji rok i da su zabrinuti oko „strukture tržišta fiksnih prihoda“. Drugim rečima, Federalne rezerve odsada neće istupati na jasan i odlučan način, već će se kolebati pod uticajem svakog naslova oko kojeg postoji konsenzus.

Zemlje u razvoju

Stekao sam utisak da nema ljubavi prema tržištima u razvoju; većina je imala negativan stav prema investicionim opcijama na tržištima u razvoju i smatrala da će se loši rezultati i dalje nastaviti. Komentar koji se isticao je da ako isključite energiju i robe, investicije u vezi sa zemljama u razvoju postaju jeftine, ali još uvek nedovoljno diskontovane. Međutim, osim energetike i roba uzaludno je razmatrati poslovanje velikih kompanija u tržištima zemalja u razvoju!

Kako god da merite, investicije u vezi sa zemljama u razvoju su po mom mišljenju jeftine, ali slažem se da je potreban katalizator: „ ... slabiji američki dolar po mojoj teoriji“ ... da ih pokrene...

Ista ekipa koja je negativna prema investicijama u zemlje u razvoju je uporno držala duge pozicije u američkom dolaru uz argument da manjak likvidnosti vodi investitore ka SAD kao sigurnom utočištu. Samo je jedan od učesnika kratko pomenuo "globalni trend recikliranja" - ističući da će pad svetskih rezervi u 2016. godini neutralizovati neto efekat kvantitativnog popuštanja Evropske centralne banke i Banke Japana!

Poznat je moj stav o američkom dolaru i “kraju recikliranja”, a po definiciji bi linija najmanjeg mogućeg otpora bila niža vrednost dolara da bi se ostvario rast i restart pozitivnih vesti.

Kratke pozicije u zemljama u razvoju i duge pozicije u dolaru predstavljaju najčešći investicioni stav sa kojim sam se susreo u SAD.

Zaključak

Moj put u Ameriku je potvrdio ono čega sam se bojao:

• Fed je izgubljen i taj “gubitak smernica” zaista uznemirava finansijsko tržište. Fed je još uvek u potrazi za razlozima za povećanje kamatnih stopa, a 100 procenata ljudi koje sam upoznao traži da stanje ostane nepromenjeno.

• Kina – svi misle da imaju dobru analizu Kine. Ja sumnjam u to – Kina je enigma ali ako svi ignorišu program "Put svile" i 55 procenata štednje u odnosu na BDP. Kako je njihov stav negativan, verovatno im treba više vremena?

• VaR (rizikovana vrednost) – menadžeri – preovladavajuće investicione opcije: duga u dolaru, potcenjenost zemalja u razvoju i berzanskih roba uopšte. Svi sada govore o „strukturalnim problemima na tržištu fiksnih prihoda“ – tržište i Fed se slažu oko toga.

Akcija

Nikakva sa moje strane.

20 procenata investicija mi je u zlatu.

Imam dugu poziciju u australijskom prema američkom dolaru.

Mislim da su i Folksvagen i Glenkor značajne teme, ali ne tako značajne koliko se na tržištu strahuje. Očekujte da se sezonalnost iskaže posle 10. oktobra i držim se svoje projekcije za S&P indeks iz avgusta, što znači da predviđam pad, a evo i zašto:

• Svet se upravo pomerio za jedan korak bliže globalnoj deflaciji čineći da „jednostavnija monetarna politika“ bude odgovor u svetu koji nije u stanju da ostvari fiskalnu ekspanziju.

• Kineski pokazatelji će predstavljati pozitivno iznenađenje do kraja 2015. godine.

• Istorijski gledano, svaki put kada je pad na tržištu bio veći od 10 procenata, kada su padale cene roba i kada je dolar bio jak, Fed je razmatrao smanjenje, a ne povećanje, kamatne stope!

• Globalno monetarno popuštanje ili verzija 4.0 strategije "odlaganja i pretvaranja" je sve bliža. Centralne banke jednostavno ne veruju da su prenaduvani bilansi stanja i finansiranje dugova problem, ili, što je još gore, veruju da ekonomska teorija ne nudi nikakvu alternativu.

Konfuzija na tržištu je na najvišem nivou – učesnici sumnjaju u Fed, smernice, rast i, što je najgore od svega, sumnjaju u sebe.

Svet će se uskoro dobiti novu dozu lekova – poslednja slamka pre nego što pređemo na pravu temu prihvatanja gubitaka u dugovima i uvođenja reformi?

Nadajmo se.